Школски гласник

6 •

Бр. 11.

ШКОЛОКИ ГЛАСНИК

Стр. 175.

Учитељски Санаторијум у Врњцима. Предлог о осиивању учитељског дома у Врн, .чкој барћи у Србији. који смо изнели у 1. бр. „Шк. Гласника" нрихватили су учитељски кругови и поздравили га као једну учитељску иотребу. „Просвета" у Крагујевцу држи. да би рад на томе требало да узме у своје руке Учит. Удружење у Србији. Подсећамо браћу учитеље на ову ствар, да они који буду овог лета отишли у Врњце поведу о том реч са браћом учитељима из Србије који буду на окупу у бањи. Држимо да ова ствар не треба да оде у заборав. Ми смо створили до сад и веће уста и ове па зашто да не створимо и ту кад је корисна. Универзитетски течај у Кромјерижу. У ирошлом броју донели смо позив М. Хајниа нашим учитељским друговима, да при путовању у Праг сврате у Кромјер^ж. Програм предавања у Кромјерижу биће овај: 1. Доцент др Вг. ГоивЉа: Социјално старање о детету (8 часова); 2 ПроФ. др. Ап1. Неуегосћ: Настраност и растројство осећаја (8 часова); 3. Про®. др. Рг. КгејсЈ: Основи позитивне етике (16 часова); 4. ПроФ. Јап Кокшвек: Социјализација промета и израде у науци о плину и иоследице тога (8 часова); Про®. др. VI. Коуак: 0 електрини (16 часова.); 6. ПроФ. др. V. ТШе: Преглед Француске књижевности (8 часова). Права претплата Оба учитељска листа у Норвешкој, реши и су да од ове год. 1908. траже у напред претплату од својих читаоца. Искуство их је научило да се претплата накнадно тешко или никако не плаћа, а бива да се и 8 —10 бројева задржи, па ником ништа. Ова болест мора бити да ваздухом прелази у све крајеве, кад је код нас има и ако немамо везе са Норвежанима. Немачки „ШулФерајн" у Аустрији има сада у 1108 подружница 110.000 чланова. У Штајерској има 98 подружвица. Изгледа — пише „Шк. Тоуапб — да шулФерајн мисли поплавити сву Штајерску. С тога подстиче позване, да сејош у јачој мери оснивају свугде у тамошњим крајевима подружнице друштва Ћирила и Метода, које ће сузбијати немачку навалу. Кратке белешне. Фонд за сирочад и добра дела који постоји уз енглеско учитељско удружење, издао је прошле године преко 400.000 ®ранака на те цељи. — Учитељи у Кристијанији траже нлату од 1600 К до 3000 К (повишице да су трогодишње.) До сад је била илата од

1400 К до 26У0 К. У Штокхолму је илата од 2200 К до 3400 К, у Копенхагну до 3000 К. Стање школства у Далмацији. Далматинска влада издала је службени извештај о школству у Далмацији. Према том извештају постојало је на концу год 1906. у Далмацији 428 опћих иучких школа са 685 разреда. Уз то је било 12 номоћних и 1 екскурендо школа. Мјешовитих је школа било 329, мушквх 56, а женских 43. По језику је било 427 с хрватским наставним језиком, а 1 с талијанским с 356 деце. Талијански се нредавао као обвезнијезик у 80 пучких школа, а на талијанској се школи иредавао хрватски као обвезни. Грађанских школа било је 6, и то 5 мушких, а 1 женска. Уз пучке школе било је 550 школских књижница, што за учитеље, што за ученике. Уз пучке школе била су 2 посебна обртничка, 2 ратарска течаја и 1 забавиште. Школа с нолудневном обуком било је 81, а остале са целодневном. Осим тога било је 27 приватних школа, од којих 11 с правом јавности, а 16 без њега. Од тих су биле 2 женске грађанске, а 25 пучких. Тих је школа било по наставном језику 12 хрватских или српских, 9 талијанских, 2 хрв-талијанске, а 2 немачке. Учитељских особа било је 723, од тих 431 учитељ, а 310 учитељица. Број обвезне деце на нохађање школе износио је 57.621; полазило је пак 51.396. У приватним школама било је 2318 деце.

0ДГ0В0РИ УГЕДНИШТВЛ. Безразложан нападај на „Шк. Гласник." Г. Ђ Мир ковучАтељуСт. Андрији, написао јеу 130.бр. „Браника" чланак „0 фономимици." Он је нашао за добро, да поред толиких школских листова, расправља то стручно питање у политичком листу, те да ширу публику упознаје том темом. То он може и даље радити ако воле, али нема права да са пуно надутости ружи уредништво „Шк. Гласника" што има своје уверење о фономимици и то своје уверење поткрепљује доказима, које оннепобија ни са психолошке, ни методске стране, него простим ружењем и омаловажавањем мисли да му одрече вредност. Уредништво „Школ. Гласника" затим баш и иде да така стручна питања расправља, али зато се ваљда не морамо грдити. 0 фошшимици еу изрекли свој суд један Компејре, један Руде и ако пре тога нису