Школски гласник

Сгр. ]94.

користи а уједао ће помоћи једно учитељско дело Слогом расту мале ствари, сложно дакле — и овде у б^атско коло! Одбор за предспрему оснивања „Учитељског Дома" у Врњачкој Бањи. У Врњцима, 25. јула 1908. Дим. Путникови"ћ ; учитељ у Београду. Милуи Радотић, учитељ у Врњцима. Мил В. ПсповиЂ, учитељ у Лесковцу. Ант. 0бренови11 7 учитељ уПаланци (Србија). Стеван ЈаношевиЂ учитељ у Кленку. Вл. Торђански, учитељ у Мехали. Ђорђе ПоповиЋ, гл. шк. ре®ерент Н. Сад. Ђ. МихајловиЋ, учитељ у Новом Саду.

Пра(у\ера за проучавање ђака. (Практичке упуте за учи1ел>е). Ог. рћИ. Паја Радоеављевић, ?е11<т Педагошког Факултета —■ Њујорк. XI. Имитација у детињству. Све што дете учи јесу копије, репродукције, асимилације од његових другова; и све од тога, обухватајући и њега, — сви другови, друштво, — делају и мисле, оно, што они чине и мисле, јер су и они прошли кроз исти курз копирања, репродуковања и асимиловања он г што има (Др. Џ. М. Болдвин.) Сви они чести и еилни захтеви од учитеља да им младеж ствара тако, да нису имит тори већ да спонтаво мисле (као да човек може бити епонтано рационалан изузев иаитације), све оваке погрешке почивају на кривом одвајању моћи изума и спонтаности, одвајање, које се може избећи само помоћу помног психолошког проучавања ових изванредчо чудних процеса (Др. Ј. Ројс). Проматрања. а) Учитељи нека бел^же имитативне тенденције у ђака с обзиром на 1.) сигру и 2. владање. У свези са сваким проматрањем, треба забележити име и презиме и доба детета, и кратку белешку о узроцима имитације. б.) Треба бележити дечје срокове, што их употребљавају у њиховим сиграма. Најбоље да ове срокове иишу сами ђаци. Кад би и мени послали по један примерак ја би врло захвалан био на томе.

Бр. 13.

XII. Сугестибилност у дец,е. Свака идеја која је сугерирана у нами побуђује наше мисли и асоцијације, и надражује наш свесни дух за акцију. (Л, Валдштајн). Мњење иублике, све то више и више влада светом, психологију мнења тог врела њезине јачине и слабости, њезине натологије и хигијене, као и узроке њезине стабилности алтернације, треба да проучавају све то више они, који се интересују за добробит човечанства (Др. В. Џемс.) Проматрања, а.) Ревите ђацима елемеетарних школа да оаишу сваку збирку, за коју су се они интересовали, — као скупљање марака, шљунака. кликера, дугмади, крпица и т. д. При том треба да означе ове моменте: 1.) карактер и велкчину колекције; 2.) зашто су то скупљали; 3) шта се хтело тиме постићи или се постигло. Име и презиме и доба детет * треба и овде назначити. б ) У старијих ђака средњих и виших школа треба испитати реминисцентне појаве. И овде треба озчачити: 1.) карактер колекција; 2.) интересовање. које их је побудило на то сабирање; 3.) осећај напрема томе; 4) колико је дуго трајало интересоваа >е за колекцију; 5.) каква је наиослетку била диспозиција; 6. нек се означи педагошка (васпитна) вредност по ђака у његовом духовном развићу. XIII Духовно двФбктивна деца. Наш се рад увек креће по Форми, али никад по објекту. То је рад, у коме имају носла сви, и учитељ, и нудиља, и лекар, и филозоф и моралист; но, све то сваки од њих мора учинити у духу а®екције. Моралаа асоцијација, социјабилност, Фамилијарна сродност — све се то истурило ; њихов (деФективне деце)смисао за аФекцију врло је оскудан као и њихова чула, она треба да се развију. Васколику ову јадну децу треба да поучавају они, који их љубе. У тој дужности мора се спојити вештина и ђеније ; човек мора схватити све мистерије и сва знања ; ми морамо говорити са језиком људи и анђела, и ако немамо љубави према њима, не ће бити никакве користи (Др. Е. Сегјуин.) 1. Карактеристика духовне дефективности. а) Кранијалне, лобањске абнормалности: 1.) кранијум, лобања велика, мала или је несиметричка ; 2.) чело узано

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК