Школски гласник
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕгЉЕ:
Бр. 14. У Новогп Саду, 30. септерлбра 1908. Год. I.
САДРЖАЈ : Реч у корист омиигљена рада.— Лав Толетој. — Модерно цртање, од Јов. Искруљева, из Врањева. — Примери за проучавање ђака, од др. П, Радосављевића. — Недагошки преглед: Сдружене државе у Сев. Америци. — Школа и наетава: Наотава о моралу у Енглеекој — Практичне обраде: Година и годишња доба, од А Пејића. — Лиотак: Аудијенц-ија код кинеоког цара. — Преглед књига : Ма^уаг пуеК^ап, оаваеа11Ио1;а Јоуапоу1Са ЗЈуићогшГ. Тетка Данина кљига. Од Данице Бандић — Белешке. — Нове књиге. —
Реч у корист смишљена рада.
Кад смо пролетое сазнрли, да ће се еазвати заједничка еедница свих среских учитељских зборова, јако смо се обрадовали тој доброј и корисној новини. У тој намери повела се реч и у овоме листу, како да се тој установи даде што правитнији правац, да одговори правој својој задаћи. Без сумње да је сваком нравилном раду, први услов, правилан основ на којем развија свој рад. Ни један такав рад не поверава се случају и произвољности ири лика, него се друштво, које мисли такав правилан рад изводити, постара за све погодности да раду зајамчи правилап ток. Да буде правилна тока мора бити и неке организације у томе друштву и ми смо и тада, а и сада тога уверења, да без извесне оргааизације не треба ни ночињати, јер несређен рад, неорганизовано, друштво не може дати ништа стварно и < д трајне вредности. Садашња организација наших учитељских среских зборова, тек је на пб пута, а до неке извесне заокругљености дошла би, кад би, обухвативши у ширим размер ма кругове учитељске, организовала се као така шира заједница и разви ла правилну делатност. То би био један стваран корак унапред позитивном успеху. А потпуна целива тога заједничког рада, имала би нозитивна изгледа за успех, тек кад би се сви кругови учитељски у оквиру наше шкодске самоуправе, организовали као једно сложно друштво, које зна шта
хоће и пуно така поуздања ушло у рад. Да се пе ослањамо доказима ни на какву авалогију у томе, помаже ово наше становиште, оно искуство, које смо сви стекли за прошлих десет година у раду по среским зборским седницама. Но изгледа, да нами то искуство није дпвољно. Сад на почетку рада у заједничким зборским седницама, доћи ћемо једностраним по^ледима вођени, у исто тако несређен ток рада, у којем смо били за све време прошлих десет година, радом својим у појединим зборским седницама. Ми смо у току тих десет година одржалп око 60 седница у бачким срезозвма, На тим састанцима раеправљали смо о многим предметлма, али све то имало је тип само уже, локалне вредности, па и оне мисли, које су у так-м приликама нашле израза и пријема, остале су као искра која брзо утрне. Није ни могло бвти друкчије. Јер док се у једном срезу расправљало питање о наставном принципу у неком предмету, дотле се у другом срезу није водило рачуна о резултату тог расправљањв. И касније, после две три године расправљало се у овом другом срезу о оном принципу, на сасвим другом основу, другом правцу, без критичког погледа, шта је и је ли у нас у опшге шго расправљано о том питању шш шта је бар ресумирано, при расправи тога питања у оном срезу, који