Школски гласник
Отр. 240.
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК.
Вр. 15.
меном добивених резултата у васпитању. Курс је био добро иосећен, а нредавања је држао г. Др. Иаја Радоса вљеви ћ, доценат Њујоршког Универзитета, који је студирао дечју психологију у Мојманову лабораторијуму и у последње време специјално проучавао СћМ а1ис1у У Њујорку. РвФорма наставв у Турској. — У програму младотурског комитета, била је једна тачка, по којој је изгледало, да ће хришћанске народности у новом уставном поретку у Турској, имати једино своје основне иародне школе, а средње и више да ће бити мешовите, али турске. Ових дана комитет је ту ствар решио тако, да све основне школе издржава турска влада и да се у некима од њих предаје на матерњем језику; средње школе пак да имају као наставни турски језик, ако их издржава турска влада, али да и средње школе и универзитети могу бити и на другом језику ако се издржавају из приватни* средстава. Школе у Арбанији. — У неким местима у Арбанији отворене су чисто арбанашке школе. Обучавању је п^исутвовало и више одраслих људи. Судећи по расположењу Арбанаса према овим, повим својим школама, отварање встих брзо ће отпочети по свима већим местима у Арбанпји. Женске управитељи основних школа. По водом нитања једне учитељице, донела је варошка школска секција у Берлину решење, да прихваћа, становиште да и учитељице могу управљати основним школама, ако имају спрему која одговара томе позиву. С тога је поднето питање провинцијалној школској управи, да ли ће се и женске нустити на иснит за учитеље средњих школа и школске управитеље.
од њега што Је и он учитеље умирио, да нема личне амбиције, да руководи радом заједничке седнице и њеног унравног одбора. Скроман човек радо призна оно што је ван његове снаге. „Уредништво Школ. Гласника"
Жове Српека Књижевна Задруга. Изашло је из штампе XVII. коло Српске Књижевне Задруге, у којем су ова двла: 1. Песме Јована Дучића. 2. Један разорен ум и Записник једнога покојиика, приповетке Лазе Комарчића, 3. Ђидо, сшка у 5 чинова с певатем од Јанка М. Веселиновића и Драгомира Брзака, с партитуромод Ј. Јенка. 4. Хаци Диша, роман из живота старога Београда, од Драгутина Ј, ИлијЛа. 5. Енејида, спев Вергилија (друга половина), превео др. Никола Вулић. 6. Ловчеви записи (прва половина), од И. С Тургењева превео Јован Максимовић. 7. Историја савремене образованости, кшига Ш. од Шарла Сењобооа, превели Владимир Ј. Радојевић и Миливој Анастаснјевић. Књиге ее од 1. октобра разашиљу доботворима, каои повереницима и задругарима, тачно по пријему послатих улога. Добротворима са стране шиљу се књиге преко меених повереника, ради уштеде у поштарини. Моле се повереници, да похитају са скупљањем и слан.ем задругарских улога. Књиге се могу добити и непосредно од Задруге. Змај Јован Јовановић и Ђорђе Рајковић, на основу писама и других извора, од Дра. Тихомира Остојића Н. Сад. Штампарија учитељског деоничарског друштва „Натошевић." 1908. Прештампано из Летописа Матице Српске. Змај, шаљиви календар за 1909. г. <а 28 шаљивих елика Уз сарадњу Бен-Акибе, Бране и других, уредио В. Ђема. Изд. Милана Илкића у Земуну. Цена 50 фил.
•000000000000000008
0 0 0
Кобо
0 0 0
#а „ОдШор „ШНед. ГласниНу," од ]. 3. јЛгдурпИа." У 220. бр. „Бранпка" о г. Ј. 3. Медурић учатељ из Турије, одговара „Школ Гласнику" на чланак „Реч у корист смишљена рада," што је изишао у прошлом броју „Шк. Гл." У нашем чланку није нико лично апостроФиран, али Ј. 3. Медурић наводи „да се њему не може пребацити лична амбиција." Ми смо рекли: „Изгледа, да се у целом овом нитању истичу неке личне амбиције и због њих превиђа знач..ј самога рада и значај нашег учитељског угледа у резултату тога рада." Као што се види ни смо споменули вичије име а лично нисмо виког ни мис.шли, него смо у опште мислнли у изразу „личне амбиције," истицање сиора о некој умишљеној личаој суревњивости, јер своје мишљење износимо у корист ствари, а не икоје личности. Тиме држимо да смо умирили ватрено одушевљенчг раденика Ј. 3. Медурића, а лепо је
0 отворена књиговезачка радња 0 0 0 0 Бра^е Лучи-Ка 0 0 №8и Сад. ђ Р Ћурчијека улица 32. бр 0 0 Част нам је јавити врло штованој пу- 0 0 блици из Новог Сада и околине, да смо 0 л отворили нову књиговезачку радионицу и ф а да ћемо све послове који у ту струку спа- а Т дају, тачно и по најумеренијој цени обављати. ? V Препоручујемо своју ново отворену радњу V 0 свима новчаним и другим заводима за уве- 0 0 зивање протокола, а нарочито црквеним оп- 0 л штинама за увезивање евангелија и других ф Окњига. а Као млади почетници трудићемо се, ▼ 0 да своје врло штоване муштерије у V 0 сваком ногледу задовољимо. 0 0 0 •00000000000000000»