Школски гласник

Стр. 242.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 1^.

је још увек мрак моћ н. Моћан је и међу оеима који истичу иросвету, моћан је и међу овима, који желе добра људском друштву, јер међу свима тима воде велику реч они. који су пријатељи мрака, а љубав к напретку само им је плашт да дођу до уплива и одрже мрак, јер опстанак њихов у мраку је чврот, у тмини има ослонца. Нанротив твоме идеализму светлост је ослонац, а светлост се од давиина бори с мраком. Па и ти учитељу као идеалиста и пред ставник светлости мораш се борити с мраком, јер твој идеализам нема у мракуживота. Н>ему је светлост живот! Нека те не обара дакле, недаћа на коју ћеш наићи на сваком кораку, јер ти си на то пошао нрвим кораком у позиву своме. У савлађивању тих недаћа и лежн величина позива твцга, у њима се кристалише твој идеализам. Тешка је то заднћа, али часна и светла! Б.

ЈМодерно цртање. Јован Искруљев учитељ — Арач-Врањево. II. „Модерно цртање 1 у нашидо основнидо школадоа, На питање, да ли би се могло цртање увести у наше основне школе, ио моме мишљењу дало би се ово одговорити: Модерно цртање може се увести у наше основне школе, алст ири увађању модерна цртања, не у пуштати се и не отићи у да леку педантност, као што је то случај у Америци и Е^глеској. Немогуће је пак прихватити сва она начела, која су заступ љена у најмодернијим државама из ових разлога: Школе су нам преоптерећене градивом тако да врло мало времена остаје на цртање. Школе су нам препуне ученицима, а и сиромашне су, те у приб.»вљању потребних средстава за цртање не могу се такмачити се Америком иЕшлеском. Према томе — које из свога искуства и праксе, које из свога студирања, које нак обзиром на предречене околности — хоћу да ис такнем све оне главније захтеве, који се

могу у нашим основним школама, без икаквих тешкоћа и сметњи, применути и остварнти. Главнији захтевр, који су од данас заступљени скоро у свима културним државама. а који су од велике важности по наше народне шаоле, јесу ови: а) Цртање треба да је пептар основне наставе (Илустрација наставних предмета.) б) Инстиктивно цртање (Цртање по нагону) в) Цртање као самосталан предмет (Техничко цртање у служби ирироде) а) Илустраи,ија иаставних предмета. Сваки наставни предмет захтева очигледност. Без очигледности прави усаех у настави не може се ни замислити. КаиИерев руски педагог разликује 3 врсте очигледаости: потпуну, половну и умну или усмену. Потпуна очигледносг треба да има посла само са појединим предметима и појавама; половна очигледност задовољава се моделима и цртежима предмета; усмена очигледност бива без тих очигледних ствари, већ се састоји у томе, што се знање саопштава у конкретном (разумљввом) дечјем језику и тако поступно, да га деца лако примају и памте." — Ну, по моме миш љењу најпотпугија очигледност постићи ће се тада, ако се све 3 Капћереве очигледности споје у једну целину. Природне или уметничке предмете треба у оригиналу деци показати и посматрати их, дечјимјезиком описати их и онда илустровати их. Ученици ће ствар само тада потпуно разумети, ако је могу памтити, замислити и илустровати и после њеног уклоњења. Видимо дакле, да је цртање средство за бољу очигледност, за боље схватање и б ље памћење настчвних предмета. Цртање треба да се провлачи кроз * ве наставне предмие, као как?.в црвен нит.— Пођимо од првог разреда, да кидимо од колике је важности црт&ње у основној школи. — У првом разреду — поред рачуна и веронауке — најглавнији су нредмети читање са писањем и очигледна настава. Да напоменем речи Др. Панчића : „Шго да је цртање теже од писања? И слова се састоје из правих и кривих линија, као и облици ствари; и ми научимо