Школски гласник

Сгр. 263.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

равнодневнице? — Дани постепено расту, а ноћи опадају. — На колико сати нарасте дан до 21. јуна? - На 16 сати. — Јест, 21. јуна данје 16 сатии тоје коднас најдужи дан у години. Понови! — А на колико сати ноћ? — На 8 сати.. —Тако је; 21. јуна ноћ јс 8 сати и то је код нас најкраћа ноћ у години. Реци тако! — А како је на јужној половини земље? — Тамо је обратно, дан је 8, а ноћ 16 сати. Утврђење — Када земља на своме путу око сунца доспе у таки положај ирема сунцу, да је северна иоловина земље сунцу већма нагнута него јужна, онда код нас ночање лето, а на јужној половини земље зима. Лето код нас по чиње 21. јуна ; дан је 16, а ноћ 8 сати. На јужној је половини земље обратно: дан 8, а ноћ 16 еати. Претрес. Када ночиње код нас л то? Шта онда ночиње на јуж ој половини земље? — Којаје половина земље већма сунцу нагнута 21. јуна ? — Реци разлику у дуљини дана и ноћи 21. јуна? - На коју успоредницу падају зране сунчаног светла осовно ? — Када ночиње код нае пролеће, а када свршава? — Колико траје пролеће ? — Које годишње доба следи иза лета? — Јесен. В. Јесен. «) Предочаваае глобом — (Ирикажем етројем положај земље сирам сунца 23. септембра). Како сада стоји земаљска осовина према сунцу ? — Опет косо. — Која је ноловина земље већма нагнута сунцу ? — Обе су једна^о нагнуте. — Шта закључујемо из тога гледе топлоте? — Једнако је топло у обим земаљским п 'ловинама. — Који датум види овде (показујем) на приказатој равнини земаљске стазе? — 23. сеитембра. — Шта почиње код нас тога дана? — Јесен. — А шта ночиње на јужној половиви земље ? Пролеће. — колико је прошло од 21. јуна? — Три месеца. — Колико докле траје лето? јЗ) Показивање глобом. — Који ће да намеети глоб према свећи тако, да нам приказује лето? — Хајде — Н ! — Покажи границу осветљења! — Куда пролази? Меридијанским кругом. Имали дакле разлике у дужини дана и ноћи? — Нема; дан и ноћ су једнаки на свим наралелама. — Где надају сунчане зраке особно? — На екватор, као и 21. марта. Како падају сунчане зраке на даље паралеле од

екватора? Каква је према томе топлота у у овим земаљским половинама? — Једнака. Т) Д у љ и н а дана и ноће. Кад је код нас најдужи дан ? — Шта онажамо иза 21. јуна? — Дан бива краћи, а ноћ дужа. — Кад се изједначе? — 23. септембра. — Како зовемо ту једнакост дана и ноћи? — Јесенском равнодневницом Утврђење. — Када земља на своме путу око сунца иза лета досне у таки ноложај, да су јој обе половине једнако сунцу нагнуте, онда код нае почиње јесен, а на јужној половини нролеће Јесен код нас иочиње 23. септембра; дан и ноћ су Једнако дуги и то се зове јесенска равнодневица. Претрее. — Које годишље доба почиње 23 септембра? — Шта онда почиње на јужној половини земље? — Куда прелази граница осветљења 23. септсмбра ? — Иснореди дужину дана и ноћи на Спим паралелама на земљи! — Иснореди топлоту на северној и јужној половини земље! — Шта је равнодневица ? — Кад пада пролетна, а кад јесенска равнодневица ? — Колико су пута у години дан и ноћ једнако дуги? — Које годишње доба следи иза јесени? Зима. (Наставиће се.) Изеештај о стању школа у епархији темишварској за год. 1906—1907. XXVIII. Седницв с^еских учит. аоорова. 1. Арадски срески учит. збор држао је седницу своју 25. аирила (8. маја) 1907. год. у ОрослаМ'шу. У истој је прво узео к знању рад одборске ееднице од 24. априла (7. маја) 1907.год. и извештај о етању своје благајнице; решено је да умоли ово епарх. школ. одбор, да му сваке године доставља именик учитеља и учитељица тога школ. среза. Од предавања бало је ових: Високоблаг. г. Ђорђе Поповић, главни школски реФерент изнео је у кратко нацрт о буквару, како се иети има саставити за фономимички метод, које је збор са захвалаошћу саслушао. Стеван Нађвински учит. из Срп. Вел. Св. Миклуша читао је расправу: „У чему да се огледа заједнички рад епарх. свештенства и срп. нар. учитељства у нар. цркв. служби и како да се потребна хармонија за тај рад негује и унапређује." Ту исту тему су расправљали и Петар