Школски гласник

Бр. 17.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 271.

износи маогу истину, од којих је по нека изношена у нае у јавно расправљање, али тек на дохват. Овде је наш застој ириказан боље групи ано него игде до сад, и у главном тачно и непристрасно кзнешене ногрешке, које задржавају наше напредовање у просвети. Пријатељи опште одомаћеног класицизма, из превелике љубави према њему, можда ће наћи да има и не оправданих иишчевих приговора гимназијама, али стваран правац просветни тражи, да се и поред поштовања таких педагошких назора, мора тежити нечем савршенијем и радити на остварењу његову. Како би лепо, корисно и напредно било кад би у нас било смисла за такав рад у позваних кругова. Колико би се дало полета народној просвети, кад би се за такав ваљан рад ангажовали и помагали људи, који тако знају проучиш предмет интересан за све нас, за будућност нашу. Куда би ми одмакли с просветом нашом, кад би на реч>орми њеној радили бар у оним границама у којима можемо, и кад би такав рад поверавали спремним и вредним снагама. То ми са данашње странчутице наше не можемо ни приближно да промеримо Али је добар знак, што се већ и у нас јављају таки гласови, који ће бити гласница сређенијег и смишљеннјег рада на нашем просветном пољу и моћним значајем садржине така рада, осоколити вредне радене снаге да се приближе једно другом, те заједничким потхватом учине родољубиву дужност, дасе постепеним исправљањем погрешнога, сузбијањем назаднога, а снажењем напреднога, бољега и просвећенијега, учини колико ее више може, да овај застој и назадак, који је у данашњим просветним приликама освојио земљиште, уетупи меето светлијим и спасоноснијим појавама. Ми препоручујеио ову књигу учитељеким друговима, да је с пажњом прочитају. Она се не бави основном наставом, али је у њој пуно правилних погледа, с којима треба да се упознају народни учитељи као васпитачи народа и његове омладине. РеФлекевје које су ту изнесене у тесној су вези и са основном наставом и са питањем иросвећености народне у опште. — и —

Прнближује се нрај године, а дужници „Шк. Гласнина" слабо се сећају своје дужности. Стара

болест појављује се и овде те прети да угуши лист. „Шнолски Гласнин" је покренут да послужи школи и учитељству и настојао је до сада, да ту своју задаЂу врши нако треба. Немарним плаЂањем претплате и нешиљањем претплате никако, и понрај најбоље воље не може се ни један, па ни овај лист одржати. А ваљда је право да учитељи који сваку друштвену установу помажу, бар у првом реду сете се својих установа, па и својих учитељских и шнолсних листова и толико их бар претплатом помогну да се одрже. Ми знамо да је досадно читаоцима читати сзаки час апел на дужнине, с тога им нисмо досађивали, него смо издржали и нздржаћемо још оне издатке, који су потребни за овакав лист, али држимо да је нрајње време, да се и дужници сете своје дужности. Молимо и оне претплатнике који су један део претплате послали, да намире заосталу претплату. Крајње је време! Уредништво и администрација „Школског Гласника."

Б Е Л Е Ш К Е. Учитељски сеобни трошкови. Један пријатељ нам саопштава ово : „Још 1885. год изишла је наредба Шк. Савета, поводом једногконкретног случаја, да су општине дужне својим учи-