Школски гласник

Стр. 274,

Бр. 18.

стране, јер би тако била осигурана прођа свакој доброј књизи, бар у толикој мери, да се покрију потребни трошкови око ње. Кад погледимо како је у томе у напреднијих народа, жељно посегнемо за таким приликама, да се бар у минпмуму и у нас створе. Немци н. пр, имају дивно сређене, стручне педагошке каталоге, да школски човек бира по њима шта му је воља и за коју струку има најјачег интересовања, а о великом избору да и не говоримо. Дечја књижевност и књижевност за народ. сређена је исто тако. Биће читалаца, који ће рећп: Куд ћемо ми према Немцима! Али није тако. Због слабог прегалаштва и стојимо на једном месту; не смемо се изговарати тиме, да смо мали и незнатни. Има и других малих н>рода, али је у њих агилност развијева и напредују красно. А код нас има доста добрих услова за напредовање у свему, па и ширењу књиге, само да је мало мање источњачке равнодушности. То треба да сузбијамо у себи, а ширењем добре књиге, нестајаће та слаба страна сама од себе. Шта, дакле, да читамо? Учитељ, који је на сувременој висипи свога позива, треба да прати сву лепу књижевност српску, али упоредо да је упознат и са сваком повином на свом стручном пољу. У нас не влада велика опсежност и непрегледност, ни кад узмемо све књижевне гране у опште а на педагошком пољу тек толико буде нових појава, да би у току године могао сваки учитељ и учитељица то пропратити. Та од њих се не тражи, да из својих извора набаве сваку ту новину у књижевности, доста је ако утичу да је књижница набави, а у том утицању помаже их већ и сама Шк. Уредба својим одређењима За такав рад треба једино воље, која долази из одачости ономе позиву, који смо сами изабрали, па после тога доћи ће и уверење, да треба по могућству и из својих материјалних извора прегорети што за добру и потребну књигу. То ее једпо из другог развија; само те соколи, весели и доноси многи задовољан час! =

ЈМодерно цртање. Јован Искруљев унитељ — Арач-Врањево (Свршетак.) III. Опште наподоене. Бојадисање у служби модерног цртања. Конзервативном цртању главни је прибор обична оловка. Војадисање скоро да је забрањено у основној школи, јер — по схватању конзервативаца — место бојадисању је средња школа. Модерно цртање сматрајући за полазну тачку „природу", свугде и на сваком месту захтева верност природе у њеној бит ности, А подражаваћемо природу верно сама тада, ако је ирикажемо у њеној битности, а то ће се постићи тада, ако је прикажемо у оној боји, којом је она украшена. Но, као што код конзервативног цртања има много недостатака и застарелог, тако исто код модерног цртања има мног® претераности. Још у почетку ове расправе рекао сам, да се наше основне школе не смеју уауштати у далеку педантност, као што је то случај у Сједињеним-Државама и Енглеској. Таква је педантност и употреба акварелних боја још у почетку школског живота. Главни прибори нриродном цртању не смеју бити акварелне боје и кичица. Бво зашто: Руковање са акварелним бојама и кичицом врло је тешко за мале ученике ; постунак са бојама и водом прљав је; сушењем цртежа дангуби се ; правилно руковање са кичицом захтева приличну извежбапост руке; бо.је и кичице не могу сви ученици набавити због скупоће. ГГо моме мишљењу, главни прибор природном цртању у основној школи, треба да су шарене оловке (у боји). Ево зашто: Руковање са оловкама у боји не захтева велику технику руке, а због своје мекоће и најмање дете може њима цртати. Шареним оловкама дете може радити ве само у контурама, већ може њима да бојадише и шатира. Нзима може шјбоље да прикаже природу у њеној битности, јер није принуђен да мешањем разних боја ствара