Школски гласник

6

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗН ШКОЛУ И УЧИТ&Љ&

Бр. 20. У Новот Саду, 30. децерпбра 1908. Год. I.

САДРЖАЈ : У спомен препорођаја грпске школе. — Индивидуалност. — О школама у Немачкој. — Недагошки преглед : ПТпанија. — Школа и насгава: Настава у ручном раду као мотодски принцин — Учитељство ! Учитељи у епарх. саветима у Босни и Херцеговини. — Мировинска уредба за учитеље у Б и X. — Крањска : Учитељеки конвнкт. — Учит. збор. — Практичне обраде I Година и годишња доба, од А. Пејића. — Преглед књига : Француска настава, од Др. Л. Бетгена — Апел на српске и хрватске учитеље свију школа. — Како постају ваљани људи сретни. — Белешке. — Стечај. — Нове књиге. —

У спомен препорођаја српске школе,

Да завршимо рад у овој годипи једпом светом дужношћу. Да се сетимо онога праскозорјл, када је зарудела прва зора боље будућпости српској школи. Да се сетимо једног заслужног човека, који је био српској школи извор нова, свежа живота. Ове године навршило се но столећа, како је српска школа кренула наиреднијим правцем. Нрепорођају њеном ударио је основ др. Ђорђе Натошевић Значај така рада тачно је одредио некадаш њи епарх. школски ре <Ј >ерент Стеван В. Поповпћ, уврстивши Натошевићамеђу прве препородиоце српске просвете: Доситија, Вука, Бранка в Корнелија Станковића. Кажу, да се песник рађа као такав, али то исто важи и за педагога Напредни занадни народи, који су у своме јату однеговали многе умне школске људе, могу се подичити једним Песталоцијем, Русоом, једним Фреблом, Дистервегом, једним Хербартом, а међу следбеницима њихових школа и начела, развиле се читаве чете спремних и одушевљених рад пика који су светло име завредили својим

радом и ако нису досгигли апостоле, чија су пачела итирилп и у дело приводили. Миимамо једног Натошевића, који је прва почео проповедати природност наставе, напуштање механизма у настави и бирократизма у односу власти ирема учитељству, први почео радити нанационалисању наше основне наставе, пренашајући тежиште про светног значаја из ускпх и једнострааих границашаблонског моралисања сло вено-српским језиком, на гаироко поље етварног васпитањау нациопалномдуху, везујући рад школе и по родице а иомоћу чистог народног језика и писма. Такав племенити и идеалан рад свој изводио је он упоредо делањем на наставном. васпитном, хигијенском и економском иољу у школи и у ширим слојевама народа. Дубоким психолошким погледом ззронио је Натошевић у душу свога народа и бистрим мислилачким умом опазио, где треба закуцати алком на вратима, да се двери душе народне широм отворе, те да унутрашњост тога храма обасјају, освеже и оснаже моћни зраци просвећености, А обилатом својом спремом и неум рном вол^ом

Ђорђе Натошеви^