Школски гласник

школски глдсник ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 10.

У Новодо Саду, 1. јуна 1909.

Год. II.

САДРЖАЈ : И.опет о појању, од Јов. Искруљева. — Научна и морална ФииозоФија. Еепе о г т 8, превео е Француског Ж. Раковић. — Којим ее врлинама можемо поунити из народних пееама, од Зорице Васиљевнћеве, приправнице. — Школа и наотава: Педагошки сиетем Монтењев, превод Ж. Раковића. — Из праксе: Помоћна средства за наставу у мађарском језику. — Срески зборови: Срески учитељски збор вел. бечкеренки. — Срески 1 учител>ски збор арадски. — Из школске самоуправе: Бачка епархијска скупштина. — Как^ постају ваљани људи сретни. — ГЈреглед књига: ВЈе рас^а^о^Гбсћеп А п в 1 е, ћ1;еп <1еб БозИћеи^ 0 1з ;г а.ЗотЈ е; уоп М 11 о 8 с ћ Р е г оу 1 с, приказ др. П. Р. Радосављевића. Белешке, — Књижевни оглас. —

И опет о појању! Јован Искруљев, учитељ вежбаонице учнтељских школа у Сомбору. Шта ме је нагонило да изађем на јав- тврдо заступају

ност — и у овом листу — са својим мигаљењем о појању? Нагонило ме.је трабуњање некојих конзервативаца, како нас учигеље мора да учи памети један ратар из Риђице; а нагони ме да дам мало стварног одговора оном, који се сакрио у „Застави" под шифром Пујиног ратара из Риђице. Напослетку хоћу да напоменем и то. да сам додељен одбору сомборског учитељског среза, који ће саставити преставку на Школски Савет о скидању појачке дужности, те хоћу и у јавност да изнесем своје мишљење о појачкој дужности а у којем духу мислим да ће се и меморандум сачинити. Но хоћу да допуним питање о појачкој дужности са стварнијим Фактима, но што је до сада учињено Нарочито хоћу да покажем пуга и начина, како и на који начин да се учитељство ове дужности ослободи. А сад пређимо еа ствар. При расправљању питања „о пој&чкој дужности" промотрићу сва она Факта која говоре рго и соп1ха појања. У колико буде један разлог сузбијао и надјачавао други, само у толико хоћу да се упустим у закључивање: да-ли треба да је учитељ појаг^ или не. Посматрајмо прво сва она Факта која су соп1га појања. Многи пазаднији елементи и дан данас

мишљење, да ]е поЈачка дужност обележје вероисповедног карактера наших школа. По њима вероисповедна школа не може постоЈ - ати без ове дужности. Но тако могу мислити и тврдити само конзервативни људи и непријатељи учитељског сталежа и школског развитка. Ако се винемо у прошлост те завиримо у развитак и напредак школетва, видићемо сасвим другу слику овог схватања. Данас у XX. веку, као сунце је јасна ствар, да између педагогије и канторства нема везе. У старије индиФерентно доба према школству, као шириоцу просвете, јерархиЈ - а је у своје руке приграбила базис људског просвећивања — школу. Световњаштво је било индиФерентно према овој установи, јер Ј "е било заузето освајачким намерама. Јерархија је образовала себи подобан јој сталеж и потребне присталице свога конзерватизма. Културтрегери беху свештеници, калуђери, затим црквењаци, ђаци, мајС7 ори, пропалице и томе слична бранжа. Ти сеј"ачи просвете беху лутке у свештеничким рукама. Морали су радити оно, што су им свештеници, као надаежна власт, заповедали. Морали су поред васпитавања деце. чистити цркву, поЈ *ати, звонити итд. Ја, али прођоше та стара времена. Педагогија корача брзим корацима напред. Она постаје науком. С њеним напредовањем упо