Школски гласник

Бр. 12.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 201.

њен ђак, којије с усиехом свршио био способан, да учи као редован слушалац на свеучилишту, а ови би му дало сва права као и апсолвенту средње школе. Тако бн се дала прилика и ономе, који би касније увидео да није за учитеља, да се ода некој другој струци. Тек тада би се могло почети с правом стручном спремом и уводити будућег учитеља у филозофију , психологију, педагогију и дидактику, а тако и у остало знање у погледу добро уређеног вођења школе. У исто доба почео би и практичан рад у школи, опћењем са искусним и спремним учитељима и са ученицима. За две године имао би сваки доста времена да стече практична и теоријска предзнања, а тако и права одушевљења за учитељски позив, што би све донело најбоља плода народу. Продужење учитељског образовања на шест година, одгодило би ступање младих људи у учитељску школу, само на једну годину даље него што је данас, јер би се примали ђаци тек навршеном 15. годином. Учитељска школа примила би спремног апсолвента више основне или грађанске школе, снажније би га могла унапредити и 20. годином живота, дошао би учителз у звање, а и у тим годинама је још увек доста млад. Тако би зрелији учитељ био способнвји и за рад. Тада би и овакав испит у учитељској школи (у Аустрији) какав је сад био излишан. Он је и сад већ нешто јединствено, чији циљ нико тачно не схваћа. Скоро ни један кандидат не зна како да се снреми за њега, и скоро сваки исиитни иовереник у недоумици је шта да пита. Један ставља научна нитања, други из практичне педагогије или дидактике, на крају оспособљава се за учитеља кандидат, који је већ две године радио ирактично у том звању. То су прилике које не могу дуго трајати, а може их изменути једино реФорма учитељског образовиња ; ако учитељ нешто старији и боље образован ступи у школу, неће се ни кандидати ни испитни повереници сваке годане двапут задржавати од свога посла и то недељама. Учитељ ће како ступи у школу бити епреман. Оваки учитељи наћи ће задовољства у раду у основној школи. Други пак, који буду тежили за свеучилишним образовањем, ићи ће на универзитет којиимједино може дати што им треба. Такав кандидат имаће већ педагошко-дидактичко образо^ање и лако ће за четири семестра по-

требно градиво тако обрадити, да га с успехом научи, јер ће се бавити искључиво са изабраним нредметима. Така реФорма учитехс-ог образовања, зближила би и учитеље. Педагошко-дидактичка спрема била би за све једна иста тако би и учитељ основне школе н. пр. темељним проучавањем дечје психологије, могао постићи на свеучилишту степен доктора И учитељи виших школа постигли би, да би добили научно педагошко школовање, које им данас но гдекад недостаје. Без оваке реФорме, свака је измена крпеж. Испити су споредност, њихова је вредност проблематична, а ииак се око њих нолаже велико старање. Сувише је много иснита. Не били боље било, сав тај труд и новац, место на испите, утрошити на тако уређење учитељског образовања, које би ссаком учитељском кандидату отворило врата ка вишем образовању. Већ се данас може наћи у учитељском сталежу много та ената и енергије, колико би више спремних и вредних људи тек тада тежило томе позиву? Они би тада задовољили своју тежњу за идеалним радом, а плод тога рада пожњео би народ. „Мопа1;8ће&е Г. Рас1а§;. и. 8сћи1ро1Шк". Практичне обраде. Лекција нз мађарског језиказа I. разред Напиеао Душан Ружић, учитељ, Нови Сад. (Наставак.) 10. л е к ц и ј а. Циљ : Прављење куглица од иловаче! Јбге§&еШ — Шеп ћогоМ 1апН6 пг! И ведем ннр. Милену Стејин у ходник и рекнем јој пе јојј! Затворим врата и гштам:Но1 а 8г1ејт МИепа? — №пс§! N. N. јојј ће! — Н. Н. улази и тражим од ње да нас поздрави: Јбге^еИ! — а ми одгиварамо : 1в1еп ћогоИ! Показујући на Н. Н. говорим : уап N. №") Уап рарћ - ? —- N11108. Раздам свима папира од новина: Уапрарк? — Уап, уап, тап. Покажем мало иловаче и говорим а^уа^, а^уа^. Е2 а^уа^. *) Из речи уап, гппсз извешћу одговоре: Н1; уа&уок, П1ПС8 1Н који су потребни при свакодневном прозивању.