Школски гласник

Стр. 258.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 15.

ковић жестоко заступају т<>јно гласање и нечитање листе, Велика већина нрисутних да не би тим изазивањима на свађу дала иолета, нема ништа иротив тајног гласања, али тражи да се листа нрочита а ако ко има нротивну листу нека је нрочита. Милан Ђ. Ђосић тумачи да се у личним стварима свугде тајно глаеа. Ђ. М и х ај л о в и ћ не држи избор одбора за личну ствар, него онде где се тиче којег материјалног или моралног нитања, по неку лич ност. Листа није никаква тајна, а тајно се може гласати носле прочитања листе. Све то ништа не вреди, рс®ерент тврди да је већ усвојено тајно гласање и не да да се листа чита, јер се тиме утиче на нојединце, кортешује. Ђ. Милић предлаже да се збор иретвори у конФеренцију; велика већина прихваћа нредлог. У конФеренцији је Д. Ружић нрочитао листу у којој су предложени за часникс: Младен Ђурошенић за зам. пррдседника, Стев а Бошњак и Л а з а В у к о т и ћ за перовође, Ж а р к о А л е к с и ћ, М и л а н К а л у ђ е р с к и и Јованка Марковић за чланове одбора, Ђорђе Гајин и Милана Максимовић за заменике у одбору. Они који увек вичу и ствар;ју немир у збору нису хтели јавно да прочитају своју листу, али су је натуривачи нојединим члановима. Кад се поново отворила седница и кад је обављено тајно гласање добила је листа којује нредложио Д. Ружвћ 38 гласова, а она друга необјављена лиета 15 гласова. У тој листи су били означеии за зам. председника Милан Ћосић, за перовође: Урош Дрндарски и НићиФор Шустран, за чланове одбора Ђ о к а II е т р о в и ћ, Ђ о к а М и л и ћ и В и д а У в а л и ћ. Ђоку Милића су кандидовали да као бојаги означс како против њега немају ништа. И тако је и та бука нрошла и сва ларма која се већ три године нодгрева и све претње да ће та два, до три лармаџије показати солидарцима, сломиле се и одлетеле у ништа, јер и нису друго него једно обично ништа. Кад еу тако нретрпели кора^лекрушеније, мало су се смирили и настављен је рад зборски. Вида Увалић прочитала је евој извештај са течаја у Сомбору. Предавања II. Терзиног са директним методом у мођарском језику. Овај извештај је примљен и после краћег расправљања усвојен је предлог Ђ. Михајловић а. да се из члавова збора склопе поједине груие које ће обрадити градиво за наставу у мађ. језику, а у номоћ као нодлогу да узму књигу К. Малеташког „Настава у мађ. језику" за I. П. Ш. разред. Затим је М и л о р а д Б о р ђ о ш к и практично приказао рад директним начином. Прво о бојама {екеЈе, Гећег; затим наставке ћап, ћеп, у

св^зи с тим појам иге§. После тога лекцију за IV. р. о р и б и Д. Ружић као слушалац течаја у Сомбору, изнео је своје погледе о практичном предавању којејечуоу Сомбору, уноредио је оно са овим и темељном и стварном критиком констатовао, да Борђошки није приказао све оно што је на течају видео, а из тог другог, друкчијег, овде приказаног он није могао ништа научити. Ђ. Мили ћ предлаже да се за ускршњу седниду изради градиво из очигј . наставе на срн. језику за I. II. Ш одеек а према томе да се ереди мађарски текст одабравши оно за ту наставу шго је најиотребније, ауоквиру је захте ва који се иостављају на школу. М. Борђошки одговара Ружићу да је њему био циљ да упозна слушаоце с директним начином и је ли тај начин добар. У погледу цојединих замерака вели, да је он тако иробао у својој школи па је добро било. К. Миловановик ре®ерент нрича да директан метод није нов, него је то још ире 101) година радио Песталоци. Нает. осн. хоће очигледном наставом да оживи живот наставе у мађ. језику. А у погледу приказа зависи од тога какав је који учитељ. Напослетку се усваја напред номенути предлог Ђ. М и л и ћ а. Ж. Алексић држи да би корисно било да с- исто тако као градиво за разговор обради и градиво из Земљописа и Историје. Д. Ружић напомиње да би потребно било да се у з^орској седници прикаже ручни рад и потребе око њега. Усваја се предлог Ђ. Милића да се тога прими Д. Ружић који је с тим радом познат. Код евентуалних предлора усвојен је предлог Б о р ђ о ш к о г да се у идућој седници узме у претрес пословник и предлог Ђ. Милића да се умоли Шк. С. да иошље пословнике сва три среза који су му раније послати. После тога је седница завршена. Једна од лншх нојава у Ст. Врбасу био је дочек учитеља, око чега се старали тамошњи наши др;гови Милан СтеФановић и Милан и Зорка Калуђерски. Они су иоказали примерну предусретљивост и братску оданост како у дочеку с подвозом, где су изашли на железничку станицу пред учитеље са дугим низом све најодабранијих подвоза, тако и нри обеду, који је био потпуно свечан и сваке хвале вредан. Хвала им и овом приликом, а тако и њиховим сељанима и нароху г Д. Марковићу који су за љубав својих учитеља те услуге учинили. =

Седница учит. збора ст. бечејског школског среза одржана је у Ст. Бечеју дана 6. (19.) окт. 1909. Седницу је отворно К. Милованов-нћ