Школски гласник

школски глдсник ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕгЉЕ

Бр. 17. У Ново(ш Саду, 15. нове^ибра 1909. Год. II.

САДРЖАЈ : Трговина еа учитељским платама. — Наетавна Оенова. — ГГребацује ее оеновној наетави да се многв бави памкењем. а не развија разум и мишљење у деце. — Фрзнциеко Ферер — Данашња јавна настава у Немачкој. Школа и настава : Ломброзо о кажњавању деце, — Манхајмеки систем. — Учитељство: Учитељеко удружење у Енглеској. — Учитељи у Шлеској ва 35 годишњу службу. — Француско учитељство и универзитет. — Уређење учит. плата у Пруској. — Из школске самоуправе: Који је разред тежи? — Срески зборови: Седница мохачког збора. Преглед књига: 2еЉсћгШ; № Ехрептеп (;е11е РаЛа^о^Пс е!с. ћегаи8ЈЈе §-ећеп уоп Е. Меита п п, приказ др. П. Радосављевића. — Предлог организације сталног надзора над народним шквлама у краљевини Србији. Написао Павле Ј. Мајзнер. — Белешке. — Нове књиге.

Трговина са учитељским платама.

Наша највиша законодавна школска власт, Школски Савет, у једном истом питању и у кратком размаку времена. донео је три решења, наиме: да се учитељска плата може смањивати, па онда да не може, па опет да може. На основу овог последњег решења Школског Савета, наше црквено-школске општине почеле су да воде шпекулативну трговину и да закидају од учитељске плате онај сувишак, где је учитељска плата била већа, него што то прописује §. 2. XXVII. зак. чл. од 1907. год. Када је министар просвете новим законом осигурао мивимум учитељске плате у износу од 1000 круна годишњих, то је учинио зато, што је имао у виду оне горње сиромашне крајеве, па онда источни предео наше домовине, где су учитељи примали своју плату већином у депутату и нешто новца на со, сирће, паприку и т. д. А да су га водили и други разлози, то је мање више свакоме познато, ко прати развој школских прилика у тим крајевима. Ослањати се дакле на тај 2. § XXVII. зак. чл. од 1907. који говори само о минимуму учитељске плате, па стати на то становиште, да се према њему учитељске плате по вољи могу смањивати, то је становиште са свим погрешно а нарочито онда, када то долази са онаке стране, која би требала да штити

и брани пхЈОжај свога учитељства у сваком погледу. Прочитајмо §. 2. зак. чл. од 1997. који на крају вели ово: „А когзе^! ез ћИГе1екеге1ј гепсЈез 1аш{;6кпак акрДге^езе а 1акћегоз2!:а1уђа пет зогогоИ; кб2зе§екћеп 1е§а1аћђ еуј 1000 когопаћап а11ар11;апс1б те§." Па шта се даје одатле закључити? Даје се закључити то: да је министар просвете имао у впду да осигура само тај минимум, а никако није тим §-ом забранио да општине не смеју дати и већу плату своме учитељству, а још мање је помишљао на ту околност, да извесне општине, где су учитељске плате биле веће од прописаног минимума могу смањивати и зацело да не би дозволио, да се води трговина са учитељсквм платама и одузимају се оне земље, које је општинама дао кр. ерар једино на уживање учитељу, која је земља сачињавала саставни део његове плате. Па не само овде у овоме §-у 2. него у целом „Упутству", које садржи у себи одредбе XXVII. зак. чл. нема ни једне речи, да се учитељске плате могу смањивати. И онда је заиста непоњатно, од куда је Школски Савет могао стати на тако становиште и донети онако решење, које веома јако штети материјалну страну учитељског положаја. Па све да у државном закону и стоји да се учитељске плате могу смањивати,