Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗЛ ШКОЛУ И УЧИТЕгЉЕ"

Бр. 19. У Новодо Саду, 15. деце (У1бра 1909. Год. II.

САДРЖАЈ: Једна заборављена наредба. — Наставна Основа. — Примедбе на наставу из рачуна, с Француског од Р. Огњановића. — Школа и настава: Школска заједнин;а. Старање о омладини. — Учитељство: Представка еомборског среоког учит. збора у питању појачке дузкности. — Практичне обраде : Мере за време. — Из праксе: Опис гимнастичких справа, од Г. Мирковић а — Срески зборови : Седница вел.-кикиндског збора. — Преглед књига: Без Кегугозез, Раг Р1 егг е Ја п е 1. — ТћеРзусћо1о§у о! 8т^т&. Ву Бау 1 (1 С. Тау 1 ог. Приказ др. П. Радосављевића. — Извори за даље проучавање: Концентрација у наетави. — Белешке. — Нове књиге.

Једна заборављена наредба.

Читали сте више пута у стечајевима, где се у недостатку учигеља узима учитељица, али је ту скоро редовно додатак: „Да учитељица ика из сзојих средстава илаћати појца". Шта ће сирота учитељица, него само да дође до места, пристане и на такав неправичан захтев. Није било ничудно овако што, док су стечајеви излазили из пера разних надри писмењака по нојединим забачсним општинама, ала чудпо је да и у садашље време бива таквих захтева, кад сваки тскет стечаја мора имати одобрење дотичне епархијске уираве. Запиње за око, да епархијска управа пропусти таки текст, кад се зна да је Школ. Савет 28. марта (9. апр.) 1894. год издао паредбу, у којој између осталог стоји: „Ако међу комаетентима не би било мушких оспособљених лица, на мешовите школе ма и привремено, постављају се учитељице, а дотичне оаштине су дужне да сб засебно аостарају за аевца из својих средстава Чему се из овога можемо аоучити? Прво се можемо поучити томе, да је нами учитељима преко потребна књига, у којој ће бити скупљене осим Шк. Уредбе и осталих наредаба, сва каснија решења наших школсках власти. Али та грађа да буде регисгарски тачно сређена, да се у њој свако може лако наћи. У оваку књигу добро би пристале и све оне одредбе, које су државне власти издавале, а тичу се и нас српских вероисповедних учитеља. Друга поука која нам се из ове на

редбе даје, баш нам је сад добро дошла, кад се на све могуће начине хоће да докаже, да се певничарство у цркви тако рећи родило с учитељем и да га само гроб разрешава од тога силом наметнутога посла. Ми видимо да се овде на лак и брз начин раскрштава с том учитељском дужношћу и из тога излази: да се може кад се хо&е. Општине, којих се у главном тиче овај став у наредбст, све су редом елабих материјалних средстава. Кад се таким сиромашним општинама може наредити, да из својих средстава плаћају црквеног појца, како да се то не може захтевати од других имућнијих општина. Кад оне сиромашне могу прегорети тај издатак, како да то не могу ове друге. Та ако ништа друго, свака плаћа по једног или два црквењака, који ће радо и весело по селима за 100—150 К вршити укупно и појачку дужност, а варошке општине у стању су и боље платити ту службу. После свега овога, ми позивамо наше кол^гинице у Барањи, где је већина тих стечајева било, да се тражило од учитељица, да плаћају појца, нека сложно траже, да се та обвеза скине с њих и општинама нареди, да саме плаћају појца из својих средетава. Даље чинимо пажљивим господу чланове Школског Савета и школске анкете, да дигну из заборава ту наредбу и да је при донашању коначног свог мишљења, односно решења о учитељској појачкој дужности,