Школски гласник

Бр. 4.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 67.

ни сви чланови овог дууштва. Но успех и напредак овог друштва задобија све внше пријатеља у учитељству; те се све јаче траже од стране учитељства деониде овог друштва. Друштву је и био смер још од постанка да окупп у једно коло што већп број учитеља и учитељица. Данас има ово друштво своју главницу од К 50.000, има своју штампарију и књпжару у вредности преко К 70.000 и своју кућу у вредности око К 60.000. Све ове три гране друштвена рада постепено али лепо напредују. У новчаном заводу пмало је друштво улога преко К 106.000 н то је један добар знак да друштво стпче сваким даном све више поверења не само међу својим садруговпма, него и у круговима неучитељским. Истрајнпм радом друштво ће отемељити ову установу тако, да ће српско учитељство моћи с правом стати упоредо са браћом својом напреднијих народа, којој је већ са своје многобројности куд и камо лакше известп такав потхват, него нами. Друштво је за ову годину имало чиста добитка К 4027-24 фил. Према многим издатцпма које је друштво имало ове године око оправл.ања куће п зидања, може се рећи да је овај резултат иако мален али похвалаи. Како се новчани, књижарски и штампарски рад овога друштва развија све боље, друштво ће ускоро свакојако показати много знатнији резултат јер неће бити оптерећено издатцима којих је имало док није средпло своје кућевне ствари. Све ово су скупштинари са пуно признања схватили, одобрили н похвалили. Као нови чланови изабрати су у управу Милан Ђурнчић умир. учнтељ из Чуруга и Милан Калуђерски учитељ из Ст. Врбаса. Пошто је тако скупштина у братском споразуму посвршавала своје послове, чланови су заједнички обедовали и после подне се разишли својим кућама понесавшн најбоље утиске о овом свом учптељском напретку п негујући у себп мисао, да ће сваки где му се да прилика у свом месту и у својој околини порадити да се посао овога друштва, како новчани, тако и књижарски и штампарски, што јаче шири и задобије све бољег и јачег землшшта. Хрватска и Славонија. Променом политичких прилика заталасало се н учптељство. У више котарева одржани су учитељски зборови

који истичу на дневни ред учитељско питање. Учитељско друштво румског котара издало је познв на сво учнтељство у Хрватској н Славонији да сложно устане у корпст поправке својих плата. Оно предлаже: „1. Да се што пре одрже изванредне одборске седнице свих учитељских друштава, а где нема таквих, да састанке упрнличе учитељски зборовн свога котара; да се сви изјаве споразумнима са мишљењем свога друга. 2. Након ових састанака, да сви наши педагошки листови донесу оцену Биничкових назора у изванредном издању као и све изјаве учптељства о том; и да пх учитељске организацпје уруче својим народним заступницима. 3. Да свечана депутација састављена по могућности од члапова појединих учитељских друштава, а под водством председника нашега савеза уручн споменицу о учитељским захтевима Преузвшпеном господину бану, гг. оделним предстојницима п председнику хрв. сабора, те поновно у горњем смислу замоли за што скорије н праведно уређење нашега неодгодивога питања. 4. Да се водство „Савеза хрв. учитељскпх друштава" стави у споразум са председништвом хрватско-српске коалпције као саборском већнном и настојн на томе, да се код накнадних избора изабере и наш делегат Б и н и ч к и народним заступником, који би као прокушани школски спецпјалпста онде врло потребан бно". У свези са овпм питањем, наппсао је учитељ Јоснп Бинички расправу „ХЈсПеЛј8ко рНапје и Нгуа^вкој". У расправи је нзнео стање учитељства у Хрватској и Славонији и упоредио са стањем учитељства у другим земљама. Све је то поткрепио бројевима у математнчним и графичним табелама и уз то додао резолуције „Савеза хрв. учит. друштава" од 1906. „Како би требало да се уреде учитељске плаће" и „Како би вал>ало удеснти надзор н управу у школи"? Књига је написана темељно, и показује рад вредна, искусна и спремна учитеља, који се сав залаже за добробит свога сталежа, а у тежњи да се просвета целога народа унапредп .