Школски гласник

Бр. 4.

Стр. 69.

родољубље у одбрани школа својих, како би се карактер ових и на даље гато боље и већма одржао; он, који треба да је чувар и бранптељ школе и учитеља, он тражи да се учитељи одрекну онога, што им је закон одредио и загарантовао, све само зато, да се иокажу иред народом лепн и популарни и чувари раснпања онћпнск.ог нметка. Па на што штедшпе нашн стари и скупише толики нметак, да у случају помогну цркву и школу, а сад је дошла та потреба, Та зар пе зна, болан, тај школски одбор а са њиме п онај заведени народ, да је сам себе продао. Иа зар не зна какве последице могу бити после тога? Ађанска општипа која има хвала богу каиитала (око 100 лапаца земље и 20—30 хиљада круна готовине), а нека јој да Бог још п впше, она не може исплаћивати својим учитељима за сада само 6—700 Круна годигање?! А гата ће рећи, онда, оие опћине, које прирезом наплаћују свога пароха и учитеље? Па све када би се и прнрезом .исплаћивалн, ни опда, не бп смели овако гата урадити, да су нрави Срби и родољуби. Али срећом у недељу 7. (20.) фебруара т. г. одржана је ванредна скупштинска седница, у којој је већином гласова решено, да се учптељима из црквене благајне исплаћује допуна плате, односно доплатака, што не може и.неће политична опћина да даје, а решење месног шк. одбора у погледу тражења државне припомоћп одбија се. Впшу власт умолпти, да скупгатинско решење одобрн, а закључке шк. одбора унпгатн као незаконите. Нисмо хтелп пре пзносити, док не впдесмо, гата ће п црквена скупштина рећи а сада ево износимо, нека чују и други, каквн Срби, борци и родољубп седе у ађапској црквено школској опћпнн. Горњн ретцн нека сведоче. Жалосно је, алп је тако! На крају морамо споменути, да је школски одбор својим поступком посејао међу народ семе мржње на спрам учитеља својих, као да ови ие1^е да се одрекну онога гато нм је закон одртуо и као да онн хоће тнме да упропаст^ ,/рквену опћпну. Али ту је виша власт, која ће својим решењем растумачнти право и законнто стање, те се надамо да ће

ова несугласица престатн, а народ се умирити п увидети, да па крнвом путу беше, те да ће п надаље постојати хармонија између народа и учитељства! Подај Боже!

Б Е Л Е Ш К Е. Награђени учитељи и учитељице. Из задужбине Јосифа Рудића паграђени су овн учнтељи н учитељице из Бачке за 1908/9. шк. г.: Дан. Лесковац учнтељица у Кули са 300 круна. Душанка Днмитријевић учитељица у Пачиру, Жарко Шикопарија учитељ у Дероњу, Душан Шустран, учитељ у Фелдварцу, и Стефанија Шнмић учитељица у Турији са по 100 круна. За награђпвање школске деце одређено је 80 круна. „Српски учитељски конвикт" у Новом Саду прнмио је у фебруару т. г.: Од Др. Милана II ет р о в пћ а, професора п надзорпика у Копвикту 50 К чланарине. — Од М а р и ј е 13 л а га к а л и ћ, учитељице у Стапару 2 К уписннне н 158 К чланарнне. Од Светозара Савковпћ а, професора у миру из Новог Сада 20 К члапарине. — Од С р п с к е ц р к в е н е о п ш т и н е у Бач-Фелдвару 10 К прплога у место венца пок. Б о гд а иу П о п о в и ћ у, учитељу негда фелдварском. — Од Српског учитељ.ског збора у Бачфелдвару 5 К прнлога у место венца пок. Богдапу Поповпћу, учитељу фелдварском. — Од Ђоке и Катнце Мнхајловић, наставника у Новом Саду 2 К свечарског прплога. — Од М и т е Т> о р ђ е в и ћ а, управитеља у срп. вшпој девој. школи у Новом Саду 1 К свечарског прилога. — Од М и л у т и и а С т о ј а д и н о в и ћ а, намесннка манастира Јаска 50 К чланарине. — Од Учитељског д. д. „Натошевпћ" у пме венца на одар пок. Б о г д а н а П о п о в и ћ а, умиров. учитеља п потиредседника Управног Одбора овога друштва 20 К прилога. Ђачко склониште. Трговац београдски Никола Спаснћ подигао је у Београду о својем трошку ђачко склониште за сироту децу, која иохађају палилулску школу. Зграда је освећена у очи Сретења о. г. Под кровом њезиним скупља се до 130 малих сиротана да се прекодан, док су им родитељи ван куће на раду, згреју, нахране и од непогоде склоне. Средње школе у Србији. У Србији има