Школски гласник

Бр. 5.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 79.

бити сретан а други несрећан. Тачније: то је оно што нас учи да вршење своје дужности јесге нрави пут који води срећи. Често пута противстављамо дужност срећи, морал корисности; али је то један од најгрубљих заблуда. По нас је најкориснвје и апсолутно неопходно је бити у миру са самим собом, или пе имати ничега што би нам се могло пребацити: имати чисту савест. То пак постићи можемо једино испуњавајући дужност своју. У вршењу своје дужности лежи, дакле наша највиша корист. Право је рећи — бар са гледишта чистоте савести — да човек, који чини добро, јесте сретан, а који чини зла, немпран је и несрећан. 2° Али осим тога постоји и снољна санкција. И закон и јавно мишљење осуђују зликовца Јавност, напротив, чесго пута и закон, награђује врлог човека. Ето новог разлога тврдњи нашој, да је нрви несретан, и да други једино може имати сталну срећу. З 0 Нанослетку, још једна последња и највиша награда је уготовљена врлом човеку. Наиме: постоји и трећа санкција коју можемо назвати вечном санкцијом. Морални закон има једног оснивача, а тај је Бог: јер сваки је закон ностављен једним законодавцем, и тај законодавац мора бити од оних бића, која те законе нримају. Оснивалац моралног закона у исто је време зашгитник: он награђује оне који га извршују а казии оне који га нарушавају. И ако често пута оставља нраведника на овом свегу у невољи а грешника у срећи, свагда треба номислити на то да ће се у другој егзистенцији — која је приуготовљена души иосле телесне смрти — судити свакоме онако како је земаљским својим владањем заслужио. Ала није само на другом свету овако, већ и на самом овом нашем, да би се равнотеа?а успоставила. Од грешника не остаје ништа на овом свету; ништа, ако не гнусна успомена на грехе његове: добро што га може задесити, јесте нестанак дела му заједно с њиме. Од врлог човека, напротив, остаје дело бесмртно. Оно чиме је помогао усавршавању универзума, неће се изгубити никад; јер свако добро имп силу, да, једпом продуковано, егзи-

стира неограничено. Дела његова не нрестају бити од утецаја ни после смрти. Мисли његове не престају жнвети и даље, и оне ће, у даљим покољењима, друга врла бића одушевљавати; оне ће снажити добру вољу у ових, оне ће их крепити у борби за нерФекцијом, оне ће подстрекавати нова покољења делима старих, И тако живи врли човек и на овом као и оном свету. Дедати за добро јесте делати за вечност.

Џтш јавна наетава у Немачкој. (Од Др. Павла Штецнера.) Превео Аћшез. II. ОДЕЉћК, (Наставак в. бр. 1. о. г.) Б. Реалке. Немачки језик треба да оживи и домољубље нарочито увођењем у немачко несништво. — Настава у оба страна језика нма непосредап задатак, да „оспособи ученице, да могу разумети неког лаког Фравцуског или енглеског нисца, да француски и инглески говор правилно схвате и да могу употребити страни језик у простим облицима свакидашњег саобраћаја усмено и писмено с извесном лакоћом. Насгава је п >средан задатак, да шго више прибави разумевање за духовну и материјалну културу, за живот и обичаје оба страна народа". Настава у историји има задатак, „да здружена с наставом у религији и немачким улије девојчицама више морално схваћање живота, и да љубав према отаџбиаи и према човечанству у њима што боље учврсти". У осталом настава није више одмакла од онога, што једна боља вародна школа може дати, што је лако појмљиво пошто похођење школе траје највише до 16. године старости. Пруска има данас до 140 школа, које се по дотичаом министарском распису сматрају као више женске школе. Један део од ових потпада под провинцијалне школске колегије и већина је, као и народне школе, нод градском унравом. Сем тога постоје још до 80 градских завода за женске,