Школски гласник
Стр. 154.
ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК
Бр. 9.
посао сретније испао за руком, па шта више, да би и учитељство било задовољно тим радом, јер је Школски Савет у тој представци добио јасно изложено, каква бн требала да буде „Н. 0." па шта впше, према броју радннх часова преко целе године, шта и колико да се узме од наставног градива из појединих предмета. У тој представци нпсу се изгубилн из вида ни ранији захтеви осталих среских учит. зборова, а ни једнодушна одлука епархијског учит. збора бачког, као ни најглавнпјег фактора, којн би учитељству стојао на разположењу, а то је време. Да нн тог најглавнијег фактора — време — нису имали у виду творци пове „Н. 0." за доказ ћемо узети паставно градиво, које је прописано за комбиноване разреде, са две учитељске снаге и то: I. II.; III. IV. V. VI., тећемо карактеристике ради у главном изнети наст. градиво, које је пронисано за те разреде, са радом од 30 седмица, јер то време рада, одговора ириликама сеоских школа, а тих је највише, па нстима и обраћамо пажњу. Већ из тога једиог примера, морамо доћи до тог уверења, да творци Наставне Основе, при прописивању наст. градива, нису имали обзпра, према учитељу, који ради са једним, и ономе који ради са внше разреда. Према тој нодели наставног граднва, за комбиноване разреде п то: III. IV. V. п VI. имало би се обрадити исто за 30 седмица или 930 часова, на које је време овако расподељено:
1.
11 ;:ука о вери
— недел>но
3 Чш
чаеа,
ЧИНИ
10 +
2.
Српоки језик
п
3
Г
„
90
3.
Ма1). језик
55
12
п
V
3(50
4.
Рачум и Геометрија „
3
V
55
90
5.
Земљопие
55
2'/.
п
» *
75
6.
Повесиица за
V. раз. *21 партија */«
55
п
15
VI. „ 19
п
))
»
15
7.
Права и дужности, недељно
1 1 12
„ '
55
15
8,
Нриродоние за онај
огромнч материјад „
Чг
55
п
15
9.
физика
л
п
V
15
10.
Певање
п
Т)
5)
15
11.
Цртање
*
1
V
55
30
12.
Ручни рад
п
1
*
55
30
13.
Воћаретво
V
1
м
55
30
14.
Гимнаетика
5)
1
)У
5?
30
Као ШТО |
смо напред
напоменули цео овај
матернјал, имао би се савладати за 30 седмица или 930 часова. Но кад се још одбију вечерња, празннчни и други данн, онда нам не остаје ни толико времена. Према оваком стању ствари, држимо да је излишна свака даља реч.
Ко уме да мисли, тај ће одмах бити на чпсто, како стојимо са распоређешш наст. градивом, како стојимо са одређешш бројем часова, као и то: Шта и колико се може у томе времену свршпти од наст. градива само на матерњем језику, а да и не спомињемо, оне предмете, који се упоредо морају обрадити и на мађарском језику. На крају морамо консгатоватн ту чнњеннцу, да је Всл. Школски Савет, и ову „Н. 0." урадио „о нами, а без пас", а то је тим више за жалење, што међу члановима Савета, седе п два бивша учитеља, који, док беху у нашим редовима, дизаху свога гласа с нами заједно, кад је та нста власт, важнија питања решавала и доносила одлуке, без саслушања учитељства, односно српских учит. зборова. На основу свега овога, Управпп Одбор среског збора слободап је иоднети збору овај предлог за одлуку: Учитељски збор, новосадског школског среза, стојећп на становишту одлуке учит. збора епархије бачке, у данашњој својој седницн од 21/У. 4/У. донео је ову резолуцију: Учитељски збор новосадског школског среза, носматрајући • нову „Н. 0." са ошитег и посебног гледншта, дошао је до тог уверења, да је наставио градиво у тој „Н. 0." већнном претоварепо, и тога је мпшљења овај збор, да је то претоваривање отуда, што је у садањој „Н. 0." свакп школски предмет засебно спецпјалисан, те тако колико предмета, толико смерова. Нема потребне једииствепе директнве, која требадасе достнгне свестраном обуком основне школе. Нема методичких чињеница, помоћу којпх ваља учитељ, да до краја школске године дође истакнутом циљу. Кад се дода још н то, да „Н. 0." у своме специјалисању предмета, нема обзнра на положај једнога или више разреда, онда овај збор, у данас тешком времену, за оправдано сматра жалити се на ту нову „Н. 0." Истипа, да је н Државно школско веће било за то: да се једиа једина „Н. 0." гради за све школе, односпо комбинацпје разреда, алп се том приликом пе специјалише сваки предмет до крајности, већ се истакну Методичко-дидактнчкп кругови, којн се у поједнним разредима достићи морају. На основу свега тога, збор решава: да се „Н. 0." као савремепнји програм предавања има тако преудесити, да би па основу савре-