Школски гласник

Бр. 11.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 186.

дневно. За прве три године смер је учењу научни, четврте године почиње ђак предмете, који ће му требати у будућем позиву. Ђацп с-е упознају знањем пз круга педагошко-етичког (с психологијом, општом и посебном методиком, науком о васпитању, науком о моралу), покрај тога баве се и практичним покушајима у учењу деце, и то тако, да су питомци у почетку присутни на предавању у вежбаоници по неколико недеља, а делом и сами морају покушавати да раде. Будући учитељп одају се с највећом вољом и трудом музици: свирају уоргуље, клавир ивијолину, и певању у мешовитом и мушком збору. Осим песме, сво учеље музике је потпуно необвезно. Крајем септембра и ускршњих празника полажу се писмени нспити, понајвише из 2—3 предмета, који се ђацима напред не означе. о Ускрсу полажу и писменп испит. У неким семииарима постоје паралелке, у једнима уче ђаци латински у другима француски; могу учити п други који језик али необвезно. Учитељски семинарп у Саксонској дају годишње нар. школама до 600 младих учитеља. Шеста година учења завршује се испнтом зрелости. За 10 дана имају написати чланак педагошкн и расправу веронаучну. Писмени испит полаже се из латинског, реалних предмета, математике и науке о музици, из сваког предмета по четири часа. Осим тога имају исказати шта су заиста постигли из гимнастике, цртања, краснописа и свирке. И писмени испит траје четири часа, а протеже се на све остале паставне предмете. На крају још раде две задаће из веронауке и једну из другог којег предмета. Учитељске кандидате који су довршили студије у семинару, разашиље министарство просвете као помоћне учитеље школским надзорницима, којих има у Саксонској 31. Они пак постављају младе учитеље на оним школама уз које су о Ускрсу остала упражњена учитељска места. Пређашњих година министарство је водило рачуна о томе да такав млади учитељ буде постављен у оном крају одакле је и где је семинар у којем је учио, данас тога нема, него често такав кандидат иде из западног краја у источни и разуме се да му је то вшпе од користи него на штету. Данас је веома мало места за те помоћне учптеље, јер често од 25—50 кандидата, могу тек њих 7—10 да дођу до места о Ускрсу. Многи и одслуже

војничку једногодишњу добровољну службу. Још 1904. год. био је таки недостатак у учитељима, да је око 100 семинариета првог течаја (по нашем последњег течаја) послато на села да служе као заменици учитељски. Тај недостатак поникао је због војннчке једногодшпње службе, коју су обављали неки учитељи, по осам недеља. А са данашњег недостатка учитеља појавила се потреба за оснивање нових семинара. Побољшање тога стања очекује се још и од новог закона за народне школе, који ће се за две године донети у саксонском сабору. Број ђака по разреду смањиће се, а број часова повисити. Плата помоћних учитеља износи прве године 1080 К, друге год. 1200 К, а треће (последње) год. 1320 К, уз то бесплатан стан и огрев и сразмерна отштета у иовцу. Ово је минимум, а вароши и већа места дају и веће плате. Помоћни учитељи обично су додељени школама четвороразредним и шесторазредним, а раде у разредима средњег ступња по 32 часа. Број ученика је веома неједнак и иде од 25—60. У свима срезовима држе се конференције помоћних учитеља под председпиштвом школског надзорника или управитеља неке школе. У неким крајевима држе се годишње 2—3 конференције, а у већини свугде 9—10 конференција. Програм таке конференције бива овај: практична лекција, критика на њу, расправа о знатнпјем педагошком спису, о закону за народну школу, а на крају долазе искуства из праксе. Конференције трају често од 2—6 часова по подне. У јесен треће године полаже се други нспит, испит учитељског оспособљења. Кандидатје дужан написати у року од три недеље педагошку расправу и израдити задаћу по теми из веронауке. Писмени испит траје четири часа а подељен је на четири секцпје, у свакој други предмети. Тако испит усмени и практички сличан је испиту зрелости, само се у толико разликује, што испитни комесари траже од кандидата више знања из предмета педагошко-етичких. Ко положи с добрим успехом овај други исппт, има право да тражи стално место учитељско. Почетна плата сталног учитеља је 1800 К, која се сваке 3 године повишује са 240 К (шест пута) а два пут по 180 К, те после 24 године службе износи 3600 К, уз то бесплатаи стап или у новцу накнада за њега. Ова плата је минимална, а варош и већа села дају од своје*воље учи-