Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЈ1ДСНИК ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 14. У Новодо Саду, 30. септедобра 1910. Год. III.

САДРЖАЈ: Поетавак Шк. Уредбе од 1872. год. — Ооразовање воље. — Стање сриских основних школа и учитеља у турској царевини. — Предлози земаљзкој учит. конференцији у Моравској. — Разне наредбе државних власти ва школу и учитеља. — Школа и настава: Васпитање у Јапану. — Кратки часови. — Мднхајмсли систел. — Учител,ство: Економска организација немачког учитељетва у Чешкој. — Француски учитељи. — Из школеке самоуправе: Седница Школ. Савета од 16. и 17. септ. о. г. — Белешке.

Постанак школск^ „Ур^дб^" од 1872. год. — Прилог раду српске омладане на просветном пољу. —

Реч пред стварање новога школскога закона. (Наставак.) II.

Пре него што пређемо на сам предлог саборскога школскога одбора од год. 1870. и пре него што изнесемо рад сабора од год. 1871. на грађељу школске „Уредбе", изеећемо у кратко оне захтеве, што их данашња педагошка наука ставља у погледу уређен>а школских и учитељских питања. То је потреоно већ и зато, јер ћемо на тај ндчин добити известан критеријум, којим ћемо моћи просуђивати важност педагошких идеја, што су биле изложене у томе нредлогу школске „Уредбе". Ми ћемо те захтеве изнети у кратко у овим одељцима: 1.) Унутрашње уређење школа. 2.) Правни и материјални положај учитељства. 3) Школска управа. 4.) Стручне школске власти. 5.) Образовање учитеља и средства зд његово даље образовање. Пођимо даклз редом! 1.) Унутрашње уређење школа. Школа, која је један од најважнијих просветних Фактора, мора бити једна по извесном плану удешена организација. План те организације мора извирати из Фактичних народвих нотреба. Зато је но-

требно, да се при грађењу школскога закона узимају у обзир политичке, националне, просветне и еконЈМСке прилике једнога народа. А то ће другим речма рећи: да школска организација мора бити одсјај народне индивидуалн јсти у извесном времену. Све врсте школа имају се довести у један међусобни склад и све се оне морају подврћи једноме највишем циљу: просвећивању народа. У томе послу т. ј. у просвећивању народном најглавније место заузима основпа школа, јер се она бави образовањем и васпитавањем најширих народних слојева, а и зато, јер већина чланова народа у њој не само да почиње него и завршује своје школовање. Зато је потребно, да се број основних школа у народу све више и више повећава, да се оне отварају у сваком месту, а нарочито се има назити на то, да се школе не оптерећују великим бројем ђака; да се школске зграде налаз^ у доброме стању, да су снабдевене потребним училима и да се у школи примењују најновији резултати наставне методе. Но зато, што народна основна школа даје широким слојевима народним уједпо и завршно образовање, мора се нарочига пажња посв^тити п р о д у ж п о м е образовању.