Школски гласник

ОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗН ШКОЛУ И УЧИТЕгЉЕ:

Бр. 18. У Новопп Саду, 30. нове (У \бра 1910. Год, III.

САДРЖАЈ : Демагогија и идеализам. — Постанак „Школ. Уредбе", од 187*2. год. — Цртице из екеперименталне педагогије. — Ново стање срп. осн. шкода и учитеља у Турској царевини. — Школа и настава: Овогодишњи абитуријенти. — Коедукација у трговачким вишим школама. — Др. Фридрих Дитез и школа. — Учитељство: Уредба о уређењу учит. плата у срп. вероис. шк у Босни и Херцеговини. — Из школске самоуправе: Седница Шк. Савета. — Преглед књига: Дидактика Павла Терзиног. — Белсшке. —- Нове књиге и листови.

Демагогија и идеализам.

Најновија демагошка парола је, да смо мп учитељи непријатељи своме иароду. Зашто смо непријатељи иароду? Зато што хоћемо да школи и настави створимо темељан правац, зато што. хоћемо да помоћу таког темељног правца, школа даде стварнијег резултата у задаћи својој, која јој је постављена у томе, што опа треба да спрема за живот. Овакав рад називати непријатељством народу, може само крајља поквареност п себичност. Та крајња поквареност виче данас, да су народна права у опасности. Напредније просветно стање, они тумаче народу као опасност по њега! Не, народна права нису у опаеностн, него. су још на добром путу да буду заштићена. У опасности су носиоци коруиције, носиоци оног зла, које они шпре по народу. Том злу, тој зарази је дезинфекција, свест народна која треба да ојача, да се развпје бољом школом, темељнијом и стварнпјом наставом. II кад то једном дође, онда ће наступпти доба народне среће, јер не само да ће народ одмах, без своје велпке штете, упознати то лажно родољубље, него му неће дати погодности ни да семе своје посеје. А да би створилп народу ту срећу, дужностје у првој линији баш нас учитеља, да будемо истрајни проповедннци слоге и љубави у народу. дужни смо да га чувамо од шпекуланата, који му трују душу да бп на тнм моралним народним развалинама, могли што дуже одржатн своју

екзистенцију, дужии смо у свакој прилици да показујемо народу, које су му прави,- а које лажни пријатељи, дужни смо да га упућујемо каквим ће знањем илеменити своју душу, каквим ће књижевним умотворинама оснажити свој карактер, а шта ће га заразити прЉавштином н одвести у проиаст. Та смутллшаца је било од увек, који су по народу сејали свађу, мржњу, пакост п раздор, само да би они могли отуд живети, али је народ све таке несретнике преживео, а онп или су иропали или су за својом личном корпсти отишли да служе туђем јату, против своје браће. Такав један процес препорођаја народног развија се у нас сада и прави народни учитељ схваћа већ дужност своју. да буде будан чувар пародпе нацредне будућности, вредан неимар у развићу свести пародне и одлучан борац против трулежи и иеваљалства, које се силом натурује народу под разним звучннм фирмама. У учптељству је од увек освештана била вера у братски споразум п заједнпчки осећај. Та вера снажила се с времена на време ио појединпм ужим круговима учитељским, а недавно, на митрополијској учитељској скупштини, кристалисала се она у веома значајну манифестацију братске солидарности против свију оних елемената, који служе корупцијц и демагогији.