Школски гласник

Стр. 85.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

I»р. 5.

вредне сврхе. Отпрплнке половипа те своте већ је п скупљена. Сељаци и култура. Јавно мнење држп, да се сељаци, ратари увек боре за скраћивање школског времена. Баш напротив томе занимљив је онај оригпнални исказ, по коме су у Француској баш сељаци онн, који сувеома жестоку акцију покренули у корист продужења школског времена. Шта вшпе већ су и отпочели полазити иредавање за даље образовање од 16. годппе живота, а „л и г а з а образовање", која стоји близу владп предложпла је међутпм до 18. годнпе да се уче преко дана млади радници п шегрти. На много места непознати су курсеви за одрасле. У Француској одрже годшпње отпрнлике 50.000 таквих курсева, број ученика достпже до пола милпона мушких а четврт милиона женских. Један јак покрет иде за тим, да те течајеве учини по свпма општпнама обвезннм, а држава има то да са 10 милиоиафрапака потпомогне. Нарочпто су се показали велики успесп на техничким п практпчним течајевима. Целибат учитељица. Покрајински сабор Д. Аустрпје донео је бпо закон, по коме су учитељице осуђене биле на целибат т. ј. на уздржавање од удадбе, а у случају исте брисане су биле из статуса учшгељског, те иису могле остати учитељицама. Том неправедпом закону стаће се на пут тиме, што ће заузимањем бечких учитељица за своје природно право, покрајински сабор поново узетн у претрес тај закон — и по обећању посланика — досадања крута законска наређења ће се изменути у корист учитељица, што је и потпуно оправдано. Шта би желеле учитељице у Италији. Лист „УоНппе" прикупио је неколико таких жеља: „Људима бп пзменула срце, "а женама мозак". ■— Послала бих некога, знам кога, (биће школ. надзорника) у пакао." — „Одрекла бих се учиТељске службе". — „Приволела бих матер мојег младожење да не стоји на путу нашој свадбп". Иратке белешке. За учитељицу у фрапцуској в о ј с ц н ради поучавања аналфабета нменоваиа је госпођа Лагардел. — У доњој кући енглеског сабора оптужио је министар просвете учит. удружење, да подносн неисправне податке о броју учитеља без места. После два дана протестовало је 1000 мла-

дих учптеља и учитељица без места против таке сокачке школске политике. — Почетком 1911. уводи се у Виртембершкој шестогодишња настава у учитељским семинарима. 12. септембра п. г, отворен је у Бечу дом Слободпе Школе. 10.000 особа бнло је присутно кад је барон Хок у своме говору рекао : „Ево једпог победног споменика слободне мисли над ћудљивошћу власти и над мрачњаштвом, што све хоће да разори, што је у Аустрији слободпо и велико". — УШтајерској има Немаца две трећине а Словенаца једна трећина, иа Немци имају 17 средњих завода, а Словенци морају да се задовоље само са једним немачко-словенским заводом. — У Крањској има 23.177 Немаца па имају две потпуно немачке средње школе, и 6 мешовитих ; а 475.902 Словенца имају 1 словеначку п 5 мешовитих завода. Према томе долази један завод на 3500 Немаца и на 39.000 Словенаца. — УПриморју издржава држава за 19.454 Немца, (> средњих завода, Талијани имају 5 завода, 143.602 Хрвата имају 1 завод, а 212.978 Словенаца немају ниједну своју средњу школу. — Све европске државе троше иа основне школе 1.700 милијуна марака, Од тога се издржава 465.460 школа са 45,281.700 ђака и 1,050.632 учитеља. — Сдружене америчке државе троше на школе 700 мил. м., Бритска Аустралија, 58 мил. мар., Јапан, 68 мил. марака.

НОВЕ" КЊИГЕ, Мали ђакон, приповетка за децу из живота Доситеја Обрлдовића са седам слика. Написао Душан ЋуриЛ, учитељ, слике цртао Душан РужиИ. Издање учитељске књижчре „Натошевик". Цена 50 пот. Д. Ђурић је згодно испричао поје. ине одел>ке из живота Доситејева и тиме дао деци прилику да у занимљивој лектири упознају живот и рад овог великог народног учитеља. Слике је цртао Д. Ружић и згодно приказао ноједине моменте из детињсгва и калуђерског живота Доситејева. Књига је израђена на лепој артији, укуепо и новим словима а тако и болв>ом штампареком бојом. А књижара ју је издала у спомен стогодишњице од смрти Доситејеве. Те како је сад прилика да књига што већма уђе у школску омладину, то јој је и врло незнатна цена удчрена од 5 ) потура. Препоручујемо браћи учитељима да је у што већем броју набаве како о прослави Доситејевој, тако и о годишњим школ. испитима.