Школски гласник

Стр. 126.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Кр. 8.

Ми сумњамо да је и сам писац „Заставииих" измишљотина увереи у оно што иише, али њега плаћају за те впртуозности н он то мора да ради. Ми му не завидимо на такој „витешкој" служби, јер и за то се тражи „нарочити" образ. Учитељство чека да нацрт Школске Уредбе изађе онако пред Сабор, како га је коначно редиговао Школскп Савет у поменутој седници, а затим чека рад сабора у том уверењу, да су подвале радикалне странке сувише провидне, а да би могле изазвати у свесних саборских посланика надлицитирање радикалске демагогије. Крајње је време да се захтеви учитељски испуне, а како ће се то извести, то је ствар Сабора. Но учитељство држи, да такав један минимум учитељских захтева у корист положаја и напретка школе и учитељства, не само да је безусловна прека потреба по наш даљи народни развитак, него се учитељство нада, да ће посланпци стати на још слободоумније становиште, те школи и њеним просветним радницима дати још шире поље за успешан напредни рад, јер те су слободе јака полуга да се наш народни просветни живот крене напред. Сваки који схваћа сав тај рад на реформисању наших школских прилика и учитељског положаја, као неко цчитељеко пишање , мисли ситничарскн, јер то није нптање учптељско, није сталешко, него је то наше опште просветно пиШање. Просветна питања могу бити ућуткана овда, онда, али ће она све јаче и бујније поново излазнти на површину, и никакво ућуткивање неће их моћи претрпати. А они народни представнпцн, који завремена увиде значај од правилног решења просветног питања, задужиће свој народ на сва времена, јер ће створити могућност, да они редови нашег народа који још у мраку живе, изађу на чпсто и јасно поље светле будућности. М.

Физичко растење и доба адолесценције. Вг. рћП. Паја Радосављевић, фело педагошког факултета у Њујорку. III. Вештачко хранење у добу ннфанције и у каснијем животу трошење пекарског хлеба од стране сиротнње, хране, којаје више пего ли начпњена за прођу за употребу, и инадекватпо одевање сиротиње — све су то проминентни узроци застојаног растења, које се не може много контролисати без побуђења грађанског осећаја п пскреног родољубља. Па и у богатијим породицама обично нпје боље, јер се детету тако често пута дозвољава да одабире више ону храиу, која му се највише свиђа, него ли ону која се ставља пред њега. Учитељ биу овом нспитпвању требао увек да обрати своју пажњу на прошла испитивања здравља ђака, које је на почетку године добио да подучава. Историја детета у опће је важна. Позната је ствар да у првих пет година детињег живота болест и жарн и пали. Према извештајима немачке царевине (од 1892. године), скоро 23°/ 0 смртн за ту годину беху деца испод једне године, а у Саксонској тај је постотак скочио до 30. Максимум отпорне моћи за болести пронађен је, да лежи између шеете и дванаесте године. С тога се постотци смрти тако не јавл>ају за време школског доба, но, траг тих болести огледа се у великом броју дефективне чулне моћи и претераног или слабог сензитнвног осетног живчаног развића. То се особито огледа у ранијим годинама школског жпвота. Варошко дете, са својим брзим вицом и прераном мудрошћу, пример је претераног надражења. Ми се често пута варамо држећи га да је неколико година млађе него што је у истину. Варошко је дете увек ниже, док је сељачко дете, које можда и теже ради и теже је радило, спасено од сличног застоја у висини услед својих обичних суперијорних услова за храњење и слободе од