Школски гласник

Стр. 130.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 8.

дечији балови и стотина других ствари, од којих би вредно било сваку поједину разглобити, пошто је њихов утицај на душевни живот веома енажан а често н сложен. Овде то наравно не можемо учинити, али указујем на то, како позориште проблематичне појмове ствара у детету о животу показујући им модерне слике (1»108кор), а рубрика вестн у новинама и белетистрични им део како упропашћује свако тихои подједнако душевно развијање. Веома ме привлачи, да овде разложим ону улогу, коју приписујем иолитичном животу на развитак моралног п интелектуалног живота данашњег нараштаја, и онај опасан утицај, који чине дпевни листови а без свога знања. Али сам предмет на овом стуињу захтева само једно начелно решење. Т. ј. то, да свп ти изван школски и изван породични чинпоци могу при васпитању да корисно суделују, шта више васпитању које заиста спрема за живот нужни елементи могу да буду у том случају, ако иородица уме да буде међу њима водиљом, а ако не она, онда школа. Не смемо међутим прећутати, да је то вођењеврло ретко. А штогод је млнтавпје, тим брже околина осваја себи васпитаника, и тиме је крај систематском, ио плану извођепом васпитању, чији је циљ истина да упознаје са животом, али бадава седи кочијаш на боку, кад су му коњи истргли кајасе из руку! Није немогуће, да се у младићу који свашта види и аперциипра развије критичка иаклоиост, те самоваспитање у њему постаје спажним. То је велика срећа, и тад се немамо чега бојати; али ако се расплинп сваки утицај систематског васпитања и уместо њега душа младићева постане игром слепе случајности, шта онда!? Колико ли је пак чест тај случај! Пошто иитересовање за околииу постаје постепено све јаче и јаче и иасве шири круг се распростире, и оне нехотичне п несвесне васпптне спле све већма јачају, а породица је само ретко кадра да се с њима успешно бори: то задатак средње школе треба да гледамо у томе, дасвојеваспитанике васиита иа правилно пресуђивање свих тих. околности, Нека

не искључи никога од света, нека нпшта не затаји, него нека тако делује, да јој се ученнци знају наћи на разним стазама које им се буду указивале. Постићи ће то ако се не задовољи само са својим дивним позивом развијања разума, него ако то споји са развијањем не мање лепих врлина частољубља и самопознања. Средња школа одговорпће свом васпитном задатку тада, ако јој се васпитаници ие ослободе сами испод њеног туторског васпитања, него ако то ослобађање наступи као напред истакнути резултат шк. васпитања. Међутнм то бп самотако могуће било, кад бп они спољашњи, васпитачи у властп школе били. Морамо признати, да ствар обрнуто стојп; данас школа не може се мерити са снагом њиховом. Факат је то, да двојици по позиву васпитних фактора, породице и школе данашњп рад није непрестано грађење, него — ако једно — друго и не узнемирује — јесте бесконачио борење н сва снага им се троши на слабљењу трећег васпптног утицаја. Ако је борба нарочито пстрајна и школа у њој не малакше, може већ да се н иобеди нада, али тада долазе једне ферије и на крају њих отпочиње борба изнова — са не већом падом. Кад говоримо о борби школе и околину треба сужено разумети, она се не протеже на сваког чиниоца појма школиног, него зпачи само учитеље. Извап тнх а унутрн у школи морамо све убројати ка моћној, неодговорној васпитној групи, нарочито пак заједници коншколара, чија је васпнтна моћ беспримерно јака. У осповној школи тај елеменат не броји много, јер нејако доба дечије и природа самог рада основне школе, олакшава лични утицај учитељев и не потпомаже развијање ког другог чиниоца у школи. Средња школа је у том погледу друго, п ту већ јако морамо у обзир узети заједницу ученика и васпптни утицај који се у њој скрива. Због тога не уме средња школа да се ослободи, еманципира од утицаја околине, пошто разноврсност ученика доноси собом у школу скоро све друштвене појаве, а опћењем са спољашњим светом добија стално но-