Школски гласник

Бр. 9.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 164.

размпшљао и бпо је одмах начисто, те је прочнтао сос. Сад је п то учпо растварати и спајати, те сам га па послетку запптао : Шта је то сос? И т. д. Оида сам х л а позвао, да попово прочита то све, и оп је_ сад са свим лепо без заппњања поновио све, што је већ прочитао, да сам без оклевања прешао одмах п на штампане редове. Према ономе, што је већ сазиао, које се зове писапо, које штампано" слово, знао је одмах, да је прочитао писане, а сад ће читатн штампане редове. А пошто је оие ипсане добро научио, читао је штампапе, као да је н њпх нарочито учио. II пошто сам га испитао и значење појединпх шгампаних речи, било је овим читање псцрпљено, даје остало још веџбање у писању. II ово нпје сад већ шпло тешко. Слова обадва зна написати. Зато сам му дао само поново да ирочита код ппсапог реда опај први слог, односпо реч. Кад је прочитао, онда сам тај слог ја поповио и питао га: Шта је прочитао? Шта је ту прво слово ? Шта је друго ? Реци заједно! (Кад гледп, онда „чита". Кад иапамет раствара, онда говорп заједно — спаја.) Сад ћеш и ти то исто Написати. Шта ћеш прво написати ? Напиши! Шта сад треба? Напиши,!... И сад му покажем само, како треба у писању слова да спаја, што мп у школи кажемо, да продужи. Па кад је паписао, онда је одмах п прочитао, па тако псто пшао даље, док пије све преписао — и пнсано и штампано. Код штампаног реда сам му казао, да се такови редови шШмпају само у штампарији, као шго смо већ реклп, а он н такове редове мора да пише. И опда сам му казао, да све то поново п код куће тако исто препише, па да ми донесе да видим. II сад хтедох завршити учење. Оп међутим преврну лист и рече: Господине, ево, ово је а, јер је ово слика апђео. Да научпм молимвас, само још ово а написати. Ја га пустпм и уз моју исправку паписао је слово а. Пошто сам му га упоредпо са шгампаним,те је и ово научио, прекинуо сам даљирад,јер беше већ и време. Мал да нас није опет ухватио сат н по рада. Ал писам марно. Видео сам пред собом вредна и одушевљена ђака, па што не бих п ја што жртвовао за његов напредак! IV. Следећег дана, кад је дошао, разгледао сам му домаћи рад н тек што ћу му похва-

лим ревност, уредност и тачност, а он ће ме прекинути речма: Господине, ја мнелим да знам већ и код а читати, ма да нисмо јуче училп. Покушао сам код куће, па да чујете је ли добро! — Одмах ћемо — одговорнх му - • то учшшти, само да поновимо оно, што смо јуче научилп.,;;Да вндим само, да-ли то иде добро, онда зиам, да ће пћи добро и код а. II сад му отворим опет прву страпу у Буквару п позвах га, да чпта како смо јуче научили. Оп ми јеишчптао и ппсапе и штампапе редове лагано п пажљнво тако, да нигде погрешио ннје. Када сам то впдео, рекао сам му : Но сад да видимо, како сп чптао под а. II ои стаде лепо спајати но два н по трн слова дотнчпа, ма да претходно тшје са мпом учио, нити сам му речп рекао, како да спаја познати суглас са новим самогласом. Прочитао је и писапе н иггампане редове. А то је мепи већ било са свим доста. Мој је ђак појмио добро одмах па почетку спајање и сад ми нп бриге није било. Треба само да памти добро облик и глас новог слова, пак ћу брзо ностићн циљ. II сад сам га још испптао зпачење поједпннх речи и упозорио га попово па „слог" и на „реч", радн доброг разликовања, те сам му рекао : Б сад нрпјашко мој, да виднм, како ће ићи писање. Јуче је ишло добро. Икод куће си добро преписао. А сад ћемо да се веџбамо даље у писању. Ја ћу говорити оно што смо довде учпли читатп, а тн ћеш ми лепо растворитп н писати. Тако сам му ја говорно нпр. са, со, сос, саса, и т. д., а ои је прво растворно свакп слог н слово по слово напнсао у слоговпма лепо спајајући нх. Тако исто спајајућн слогове у речп. Тако сам га одмах досљедно упућпвао у распозпавању слова, слогова и ре.чп. И на тај начпн синтетнчкпм путем се примпцао циљу. Но даље данас нисмо пшлп. Цео смо сат скоро провели у писању. Веџбао се у растварању н спајању слогова и речн. Веџбао напамет и у читању свега, што је самнаписао. А то је доста, да се почетннк и уморпти може. Зато сам му задао још да код куће препише н писане и штампане редове под а н да од почетка чпта све докле смо учили. Све довде, што сам постнгао с њиме, смастрао сам за први успех, који ће ми бити