Школски гласник

Стр. 147.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 9.

ста! ованим чпњеиицама ииј о могуће етварним иротудоказима. А оставити у снази п даље такав систем, значн наиустнтн претежии део пашег народно просветног питања својој судбини. Увађањем XXVII. зак. чл. од 1907. г. у краљевини Угарској, где су тако рећп све наше срп. нар. веропсповедне школе, садашње стање наше основне наставе дошло је у тако тежак положај, да ће он постати неиздржљив, ако се учптел>ству ие заштити радна енергнја, скидањем с њега силом наметнутпх дужностп, од које неке чак немају ни директие везе са наставничким позивом. Учитељ је преоптерећен наставним часовима због мађарског језика толико, да ће морати клонути под тим теретом, ако му се с друге стране не олакша. А олакшало би му се, кад би се настава у веронауцн и словенском језику предала свештеницима. Учитељ је преоптерећен говором осим осталих наставних нредмета, нарочито иаставом у мађарском језику толико, да ће и најјачи организам у том Тешком раду на брзо издати, ако му се не олакша, да бар не мора трошити груди своје у оном раду, који пе спада' у његов задатак. А у томе би се учптељу олакшало, ослобађањем учитеља од појачке дужности у цркви, јер та дужност нити је кадгод спадала, иити спада у оквир учитељева васпитачког рада. Али се у пређашња времена могла бар сносити у толико, што су наставие прилике биле примитивинје. Данас је оптерећавање учитеља појачком дужностн грех и с педагошког и с хигијенског и с хуманог гледишта у опште, а с правног гледишта је то заробљење и експлоатисање једног незаштићеног друштвеног сталежа, каквом експлоатнсању нема слнчна примера ни код једног другог реда, којиживпиради у правно заштићеном људском друштву. С друге стране рађа се из тога приморавања потцењивање свечаног богослужбеног чнна, кад се приморава да поји и бнај, који нема ни органа за појање, ни слуха, те се тако са естетске стране убија сваки смисао у слушалаца, а против тога појца-учи-

теља изазива се одијум у простих слушалаца. од чега пе само да трпи углед таква учитеља, иего и шкода нема поред тако схваћена њена носиоца, пнкаква угледа п значаја, па ма тај учитељ како бпо дорастао своме наставннчком послу. А то утпче логае и на ученике учитељеве. Ми смо у најкраћим иотезима изнели овде тешкоће са којих патп, не у ужем смислу гакола п учитељство, него у опгате нагаа нросвета, јер то нису питања уског значаја, него су наше опште .просветно питање. Опширио излагање начелпих основа за уређење нашег просветпог питања, није овде могуће, с тога смо се дотаклп само бнтних чињенпца па којима требада је осиована просвета, која тежи да се еманципује од назатка и развије рад користап по парод у сувременом напредном правцу. Високсл. Шк. С. рачунао је с тнм околностима и прихватио впше знатнијих предлога митрополијског учитељскОг збора, те их унео у предлог за нову Школску Уредбу. Високославпп Саборскн Одбор изоставио је бага те главне основе за реформу нагаих школа. С тога молимо да Високи Сабор прихвати за подлогу свога рада онај предлог, који је Школски Савет поднео Саб. Одбору, а уз то да узме у обзпр и прихвати и остале назоре, које је изнео митроп. учитељски збор, при расправп о нацрту за нову Школ. Уредбу, јер само ће се тако моћн уклонитп песређеност која влада у нагапм просветннм питањима. Због неуређености тих питања нагаа народна просвета траје бедне дане. Ми иароднн учитељи као најбољи познаваоци тога јадног стања п као чувари народне наставе и просвећнвања, сматрамо за своју дужност да Вас, посланике, као нзабранике народне учннимо пажљивим на то неправилно стање наше наставе и васпитања, п да вас још п овим позовемо да помогнете, да се то стање поправи. Последице које могу наступити са тог несређеног стања биће веома тешке. Ако не прискочите у помоћ да се отклоне таке последпце, немојте зажалити на