Школски гласник

олски глдсник

ЛИСТ ЗН ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ

Бр. 12.

У Новодо Саду, 31. августа 1911.

Год. Ш.

САДРЖАЈ : Школа и дух времена. — Школа рада. — Постанак „Шк. Уредбе"од 1872. год. — Педагошки преглед ; Оеновна школа у Русији. — Учитељотво: Скуиштика срп. учит Конвикта у Н, Саду. — Уређење учит. плаћа у Будимпеигги. — Из Школске Самоуправе: Срп. Нар. Цркв Школски Савет. — Срески учит. зборови : Седница учит. збора будимске епархије. — Из праксе : Како сам учио једног аналФабету. — Преглед књига : Мађарски Буквар и Читанка за II. р. од Јовапа Искрул»ева, — Се11епе, Јд1с1еп: Езс[Ш8зе Б ипе 8С1епсе реЛа^о^чсјие. 1 ј С 8 1аИ8 е! 1ез 1о1з с1е Г еЛисаИоп. Рап8, А1сап, 1910. — Немачка педагошка шгампа. — Белешке. — Нове књиге. —

Школа и дух времена.

Проучавајући историју педагогике доћићемо до уверења, да је школа пролазила кроз све фазе еволуције, кроз које је пролазило и човечанство. — Циљ школе се мењао према принципима, који су доминирали у појединим периодама еволуције људскога рода. Школе су пак од увек сматране као средство, којима су поједине врсте власти гледале да ојачају положај свој нда осигурају себи дугу владавину спремајући себи -— помоћу школе — подмладак однегован у духу владајућег система. Сва је срећа по човечанство што су идеални школски радници васпитајући омладину у духу времена, уједно предочавали јој напредннје принципе, загревали ју за исте и подстицали, да им она временом осигура победу. Да није било кодшколских,радника тог идеалног рада, настао би застој у еволуцији људској, као што је то било у средњем веку и као што је то још и сад случај код Кинеза. За данашњу школу не можемо рећи, да има да постигне само једну одређену сврху, него према томе коме служишкола: религији, држави, народности или помаже остварењу социјалних начела, има свака врста школе своју посебну главну цељ, по којој се означује и карактер школе. Како је власт религије над школама још увек јака, државна власт — која се свуда труди, да ојача

владајућу народност — у напону је своје снаге, а социјализам се труди да себи присвоји и осигура школу, имају данашње школе пред собом ове циљеве: верски, народносни, а на помолу је социјални. — Наша народна школа пак, специјално има пред собом ове циљеве : морално религиозни, народносни, домољубиви, даље „да ствара једноплеменску Угарску државу". Много циљева! Као што видимо из наведенога отимају се о школу, као о златну јабуку. Сви је називају народном школом, јер је намењена народу, али уз услов, да васпита народ у оном духу, који ће бити погодан да послужи остварењу оних циљева, ко.је поједине врсте власти захтевају од школе, да их постићи има. Но како су речене власти међу собом још доста толерантне, то поједине школе радећи на остварењу главног циља, не занемарују са свим ни циљеве других власти. Школске власти прописују шта се има у школама учити, пишу и издају књиге, одређују начине којима имају учитељи предавати, приређују продужне курсеве и узорна предавања, за учитеље. Учитељи најбрижљивије пазе у раду свом на дидактичка и методичка правила, кидају се и раде — као н. пр. специјално у нашим школама предају 25 предмета — на испитима показују