Школски гласник

Стр. 250.

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК

1Јр. 14

ног рада за душевно образовање. — Та је н. пр. код штрикаља чарапе прнлнчно мала, а при зготовљавању једне лампе може бити разнолика. Већ из тОга, што ми душевном раду спремамо тако владајући положај, може се распознати, да у томе не лежи омаловажавање чисто душевног рада, када ми у изразу „Школа рада" употребимо реч „рад,".јер се тај израз односи само на утицај спољњег, физичког рада. Ствар је у томе, да за борбу и пропаганду постоји једна значајна реч, за чега је исправан израз „рад". Али, у исто доба назив „Школа рада" у вишем и општем смислу значи, да на место више паспвног примања, има да ступи снажиија душевна активност, продуктиван душеван рад. Три основне црте школе рада — опажање место саопштавања, опажање скопчано са приказивањем, уз то сам рад никако ннсу одвојене, него се шта внше надопуњују: ири раду добијамо безброј градива за очигледност, а код приказивања, увек дође до употребе пзвесна форма рада. Активно сазнање: Дете већину својих сазнања треба да црпе из опажања. Стога му се предмети (не слика, што .је такође једна врста. саопштавања) морају донети у школску дворану, или што је још боље, дете мора до њих отићп. На пољу их има у њиховој природној везн, у животу, јер много шта није нп могуће унети у школу. Природопис се дакле мора радити у шуми или у пол>у, у башти и на ливади, на реци или у каменолому. II то не тако, да се на пољу држи једна лекција, где опет оно, што се да разумети, сузбије опажање. Домовина се мора пропутовати. Али не као сада. да се једаред излети само зато да се тамо може одржати час. Људске радионице ваља походити, тако исто и ствари, које су људи створили и начинили: Мост. ковачницу, творницу, нову градњу, вршаћу машину, жељезннчку станицу, пристаниште лађе, породичну собу и т. д. II то не да се једаред потражи; боље мање различитога, али са неколико ствари мора се дете упознати.

Небо и време, биље и жпвотпње морамо посматратн, у физици, кемији и науци о биљу само дете чини покушаје. (Наставиће се).

Постанак „Школске Уредбе" од 1872. год. — Прилог раду српске омладвне на просветном пољу. Реч пред стварање новога школскога закона. IV. Известилац Ст. В. Поповић : чита § 56. : „Науке у овпј школи иредаје учитељ осиовннх школа и добива за то особиту награду (§.") Васа Ђурђевић иредлаже, да се место „у овој школи" стави „у повторној. школи." На гласању прима се редакцнја школског одбора с исправком Васе Ђурђевића. Известплац Ст. В. Поповић : чпта § 57.: „Шегрте, којп још незнају чптати, ппсати п рачунати, имају учптељи за саразмерну награду у вечерњим прпватнпм часовпма, на,јпре у овом извежбатп, да могу затпм у недељну школу ући." Сам устајем. нротпв редакције. Ово је прпватно нешто, па нетреба да уђе у закон, зато предлажем, да се § 57. изостави. — На гласању прпма се предлог Ст. В. Поповића, да § 57. изостапе. Известилац Ст. В. Поповић чпта § 58.; „У колпко по варошкпм школским ошптинама неби учнтељи бплп вештп поједипнм иредметпма недељне школе, пастојаће управа срп. пар. школа, да се па трошак дотпчне школске оиштпне, колико је могуће, иабаве иомоћни стручни учитеЉи." Васа Ђурђевић : Нредлажем, да овај параграф изостаие зато, што мн несмемо рећи, да учитељ пе зна. Ја ћу иосле донетп исправак за занатлијске и трговачке школе. — Предлог Васе Ђурђевића, да § 58. изостапе, прнма се. Нзвестплац Ст. В. Поповић чита § 59: „У оним школским општипама, где имаде више учитеља, разређују се ученпцн нед. школе у више школ. соба." И ово је ствар вшне паредбе него закона, зато бн предложпо, да изостаие. — Предлог Ст. В. Поповнћа, да § 58. изостане, прпма се. Известилац Ст. В. Поповић : чита § 60.: „У недељној школи учп се жеиска младеж за себе, а мушка за себе. У ошптинама, где има само једап учитељ, долази мушка младеж у једне дане, а женска у друге дане на науку. Предавању присуствује увек по један члан месног школ. од-