Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ" ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 17. У Новодо Саду, 15. новедобра 1911. Год. Ш. САДРЖАЈ : Телеена казна у основној школи. — Лав Николајевић Толетој као педагог. — Школа рада. — Зашто ее предаје и како треба дд ее преднје пеихологија. — Педагошки преглед: Немачка учитељека библиотека у Берлину. — Образовање у Кини. — Народна проевета: Обучавање одраелих у Француској. — Концентрација рада на народној просвећености', -— Учитељетво: Скупштина евију учитеља у Угарској. — Из ГНколеке Самоуправе: Седница Школ. Оавета од 28. и 29. ок.т. ( 0. и 11. нов.) о. г. — Окружаица у предмету звани-чења и поднашању поднееака. — Практичне обраде: Дијел>ење и мјерење у бројном низу преко 1000. — Преглед књига: Трезвеност, лист за раеправл»ање алкохолног питања. — Савезник, омладински лист са сликама. — Белешке. ТБЛБСна назна у основноз шнолк.

Стега је врло важно васгштно средетво. Циљ стеге није само да одржава запт за време наставе, него да дисциилинише вољу васпитаника, да би иста и изван зидова школских покретала душу васпитаника увек на онаке чине, који би га довели што ближе савршенству. Да би стега могла одговорити својој сврси, има ирво да скршн ону вољу детиљу, којој су нагони једини покретни мотнви, друго, да вољу потчини вољи васпитапика и треће, да развије у њему такову вољу, којом ће моралне идеје трајно управљати. Средства стеге јесу: учитељев углед — али који се не оснива само на физичкој надмоћности — љубав, предупређивање, занимање, заповед, награда и казиа. 0 сваком поједином средству не ћемо овде расправл^ати, иего ћемо се ограничити само на казне и то на последње т. з. телесне казне. Казне треба да су средство за поправљање васпитаника. Има их внгае врста. Имају се примењивати као природне последице преступа (а и као извештачене) н то према величини погрешке, пазећи уједно н на поступност. Као „иШта гаМо" до сад је и код нас употребљавана н телесна казна прутом. Наш садањи всл. Школ. Савет изрекао је у последњој својој седници, да се у

вер. бснов. народним школама телесна казна не сме употребљаватн. Школ. Савет свакако држи, да учитељев углед, даље познавање дечје природе, искључује потребу телесне казне. Код просвећенијих народа, где родитељи брижљиво васпитају децу своју, може бити да школа може постојати без телесне казне. Али поред оваког васпитања одиосно неваспитања, каково је код нашег народа, из школе се не може избацити телесна казна. Сеоска наша деца већнном виде рђаве примере и код куће и у околини својој. 0 каквој смигаљеној доследности при поступку са децом од страпе родитеља — ни трага нема. Та отац се дичи кад му дете толико нарасте, да зна псовати оца и мајку. — Махне се код куће не нскорењују, него се чак и одобравају. а деца се грувају само онда, када направе какову материјалну гатету. А и онај родитељ који жели да му деца буду добра, не бочи се с њима много. Прутом их дотерује. Када нагаа деца прекораче гаколскп праг, навнкла су на батине. Сретни учитељ добије 80 до 100 прутом васпитане омладине, да им просвети ум и облагороди срце. — Првн је посао учитеља, да упознаје природу сваког свог ученика; нстражује добре п логае стране и тражи