Школски гласник

Стр. 360.

ШКОЛСКИ ГЛАСШТК

Бр. 18.

течајева је обвезно. За учитеље урођевнке приређепп су летос течајеви за даље образовање. Таким радом множе се тамо школе све више, тако да је већ ове године било 4.000 разних учевних завода, са 7.429 учитеља. Учештка је било: белих 84.360: урођеника 106.556. Од ирошле године порастао је број школа за 102, а ученика за 5.475. Школе у Русији. Недавно је објављен резултат статистичког поппса руских школа, који со обавио ове годпне у априлу. По томе попису пма у Русији свега 100.295 основних школа, у њима је било 70.866 учитеља, 83.311 учитељица и 100.295 свештеника. Т>ака је било свега 6,180.510, а од тога м. 4,199.564, ж. 1,980.946. Просечно долази на једну школу 42 м., 20 ж. Издано је бнлб на основне школе 90,798.199 рубаља; на 1 школу долазп 905 р. 31 копјејка, а на 1 ђака 14 р. 69 к. Издржавање једне школе од онпх што потпадају под миннстарство просвете стало је 1182 руб., а издржавање црквено приходске школе само 418 р. Просечно стаје један ђак у министарској школп 16 р. 86 к., а у црквеној само 8 руб. 83 к. Бесплатан прибор за ђаке, У већпни швајцарских кантона ђацима се бесплатно даје помоћнп ирибор при учењу. Тако је прошле године у цнришком кантону подељено књига, прибора писаћег, цртаћег и за ручни рад на 64 016 ђака основних школа. За све то издато је 252.909 франака, те је на једног издато 4 фр. Од тога је бпло плаћено за уџбенике 69.837 фр.; 165.865 франака за писаћи и цртаћи прибор а 17.027 фр., за потребни прибор у женском ручном раду. За 16.456 ђакаТу реалкама издато је 38.052 фр. за уџбенике, 74.494 франака за ппсаћи и цртаћи прибор, а 4.063 фр. за ручни рад ученица те школе којих има 4323. Целокупнн издаци бнли су 369.518 фр. Песталоцијанум у Цириху. У Немачкој има око 40 разнпх школскпх музеја. Свп они већпном имају задаћу да прикупљају предмете од исторнјског значаја, напротпв свих шест швајцарскпх музеја имају обележје актуалног карактера. Њихове колекцнје већпном показују сувремено стање учевно-васпптачког рада, а тек затпм исторпју. Они нрате цнљ сурадње школске на наставном послу и скупљају већином разне слике за наставу, физикалне приборе и т. д. а што преостане од средстава

утроши се на књпге. Ово је обоје тамо у теспој вези, с тога се не могу делитп швајцарске педагошке библиотеке од школских музеја. Штета је само, што се слабо могу изнети бројни иодаци о тим библиотекама, јер ради те тачности требало бн да има впше особља, а за то недостаје средстава. Но упоређујућп Песталоцијанум са изложбом књига у Берну излази, да је буџет изложбе књига у Берну износио 1908. год. 26'/ 2 хиљада франака, а 1909. и 1910. год. 25 хиљада фр., те је тако прпблпжно једнак лајпцишкој централној библиотеци (Сотеши8-8Шипо-) и 1908. г. је премашио буџет Песталоцијанума са 10 хиљ. фр., а 1910. г. са 6 1 / 2 хпљ. фр. Но поред свега тога Песталоцијанум заузима прво место међу школским музејнма у Европи. У год. 1908. био је у Песталоцијануму набављено 9 хиљада пових предмета, а у бернској изложби 1910. г. пабављеноје свега 2 хиљаде. Број посетплаца у Песталоцијануму био је 1908. г. 10 хнљада, а у бернској пзложби 1910. г. тек око Зу 2 хиљаде, а у Песталоцијануму те годпне било је 17 хиљ. посетилаца. Школе у Португалској биле су јако запуштене за владе бивше дииастије. Сва примања државна требала су двору, те тако нпје било никад новаца за школе. Садашња влада португалске републике истакла је себи за задаћу, да подпгне школе на ту виспну како је у свију просвећенпх држава. Прва јој је брига узакоњење, обавезне наставе н уређење школства, да бп се што пре смањпо број неписмених који износи 78%.

Нове књиге.

Изашла је 3. св. „Учитвља" зр 1911—12. год. са овим еадржајем: Чланци и раеправе. Имају ли животиње душу. П. Лзотић. Болести вол»е. Т. Рибо, члан Француске Академије. Са двадесетпрвог издања превео Влад. С. Вемић, учитељ. О дечјнј лажи. П. Капћерев. С руског превео Тома С. Костић, учит. Из Методике историје с предавањем М. Вујанац учит. Јееенашњи учитељски распоред В. Пројекат закона о уређењу министарсгва просвете. Милутин Станковић. Екскурвија српских учитсља у Русију. Мих. Стевановић Педагошки преглед Јов. Милојевић учит.