Школски гласник

Стр. 29.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 2.

Фенлак, Фењ, Херцегсуљош, Црна Бара, Чип, Чобанац, Шарок, Шумберак. д.) у висини од 300 К у свима осталим цркв. оићинама. Где нема врта уза стан, онда учитељ (учитељица) добииа одштету за врт у износу од 20 К § 4. За настављање у поновној школи добива учитељ (учитељица) посебну награду и то: а.) у цркв. опћинама под 1. а.) 200 К. б.) „ „ „ „1. б.) 150 К. в.) у свима осталим цркв. опћинама 100 К на годину. § 5. Ако учитељ врши нојачку дужност у цркви на јавним богослужењима, припада му посебна годишња награда. према погодби са цркв. опћином. § б. Месном школ. управитељу срп. прав. вероисповедних школа годишња је награда: а ) где је 3 — 6 редовних учитељских снага 200 К. б.) где је 7—10редовних учитељских снага 300 К. в.) где је иреко 10 редовних учитељских снага 400 К. § 7. Оспособл.ени редовни иаставници и наставнице у срп. прав. вероисп. женским грађанским (вишим девојачким) школама уживају 2000 К годшнње основне плате, пет петогодишњих донлатака но 300 К и 600 К станарине. Сунленти имају 1600 К годишње награде без икаквих других берива, а катихета или иомоћник у овој школи добива 80 1; годишње но седмичном часу. § 8. Унравителл! женских граћанских школа уживају уз наставничка бсрива 400 К годишње доилатка, урачунљива у мировину. § 9. Учитељ (учитељица) веџбаонице уз српске правосл. вероисп. учитељске и учитељичке школе ужива берива као оспособљени редовни наставници (наставнице) у женским грађанским школама. § 10. Учитељице срп. прав. вероисп. женских грађанских и учитељских школа, ако су оспособљене за учитељице основне школе и за учите.љице ручног рада, имају 1600 К годишње нлате, а станарину и доплатке као учитељице основннх школа. Ако су осп >собљене само за ручни рад, имају 1^00 К илате, а ако су оспособљене и за другу групу наставних предмета тих школа, имају берива као и остале редовне наставнице исте школе. § 11. ПроФесори срп. прав вероисп. учптељских и учителзичких школа уживају основну плату од 2600 К годишње, 5 петогодишњих доплатака по 300 К и 700 К станарине. Супленти имају 2000 К годишње награде без икаквих других берива. §12. Управитељи срп. прав. вероисп. учитељских

(учитељичких) шк'1ла уживају уз про®есорска берива 800 К годишње доплатка, урачунљива у мировину. § 13. Иаставници (наставнице) који прелазе са нижих срп. црав. вероиспов. на више школе, задржавају право на петогодишње доплатке, како су их преће уживали. Доплатцн према новом положају рачунају се од дана, када је наставник (наставница) ступио у службу више школе. § 14. Епархијски школски надзорници (реФеренти) уживају 3000 К годишње основпе плате, петогодишње доплатке по .гОО К и 700 К станарине. § 15. Митрополијски пгколски надзорник (главни школски реФерент) ужива основну плату од 4800 К годишње, петогодишње доилатке но 400 К и 980 К станарине. § 16. Школски надзорници (реФеренти) имају на годипу по 1000 К нутног паушала, који су дужни свршетком сваке године обрачунати. Прелазна одређења. § 17. Ако је учител. (учитељица) основне школе уживао до сада већа берива него што су нрописана овом уредбом, разлику ће и на дал,е уживати, а кад се учитељско место уиразни, издржавалац школе може берива снизити ирема установама ове уредбе. § 18. Учитељи (учител>ице) основних школа, уколико већ нису уживали какове нетогодишње доплатке, уживају их према § 2. т. 2. ове уредбе од 1. јануара 1912. године унаиредак. §19. Учатељ основне школе дужан је вршити појачку дужност у цркви још за три године, пошто ова уредба стуии у живот, онако како је до сада био обвезан. § 20. Сва берива без разлике, како су одређсна овом уредбом ставл.ају се у течај 1.јануара 1912. године, а петогодишњи донлатци, према установама ове уредбе, рачунају се од тога дана у напр а дак. §21. Сва досадашња одређења, која се нротиве установама ове уредбе, стављају се изван снаге. § 22. Извршење ове уредбе, која стуиа у живот с даном нроглашења, поверава се сриском нрав. нар. цркв. Саборском Одбору и српском нар. Школском Савету. Из ХГУ. седнице срн. прав. нар. цркв. сабора, држане у Карловцима 9. (22.) јуна 1911. године.

Школска ^игојена. Школска хигијена у Норвешкој. У порвешкој су потпуно начисто с тим, да је основна школа језгро и темељ за народни економски н просветни развитак, и да велнки напредак