Школски гласник

Стр. 31.

школеки гласник

Бр. 2.

му. на . певчилук, пего на прави позпв му, па учнтељство; т. ј. не тражи се добар учитељ, него добар п „грлат" певац. Често се догађа, да га омаловажавају, псмејавају,' па чак дрвљем и камењем дпжу се и на најодлнчнијег . учитеља, ако нпје кадар оперски да пева; илн ако у опште није кадар, да поји, па нека се захвали и пде даље. Већином, слаби иојцп, једва добпју учитељско место, а ако добију, често су изложени гањашу, па и дисциплинарном поступку. Осим силппх случајева, догодио се у иоследње доба таки један и у Барањи. Учптељ пз извеснпх узрока иије могао да вршп појачку дужност, на које је стечајем обвезап бпо. Црквена власт дпсциплпнарним путем отнустп га, алн наравно само као појца. Направп читав метеж од учитеља. Али хтеде му још ускратнти и оцај део нз учнтељске илате, које добија као појац. Жупанијски управнп одбор, камо се учитељ ради заштите обратио, поред јасног слова**5акона, ускрати му нојачку плату, Највиши форум, министар просвете у пресуди евојој иод бројем 111497|ех 1911. изрекао је, да учишеља фасијом усшановљених ■прихода није слободно ускратити, па ни дд награде, коју евеншуелно добија за аојање, иа чак ни у Шом случају, ако учитељ ову дужност, из буди каквог разлога, није кадар сам вршити. — Другнм речпма: учитељ ако неће ; — н ннје дужан за учптељску плату битп и појац. А то је сасвпм н право и природно, а не као што се код нас до сад' уобнчајило било, да учитељ, ако но може, да ноји, буд за иојање ннкакве награде. нема, м;ора нз своје учитељске платпце замеиика да плаћа. п. Резолуција ванредне учит. скупштине у Србији. Учите.ки и учнтељице Крал ,ев1Н1С Србије, на својој ва.нредној скунштини држаној 30. дедембра ГЈ11. године ради решавања о мерама и ередствима за отклањање данашњег несносног стања у коме се налазе народне школе и њепи учитељи — констатују: 1. Дапас је основна школа бачепа у наручја непросвећених сеоских општина, које својом примитивношћу и некултурношћу својих часника коче и опемогућавају сваки плодан и уснешан иросветни рад. Отуда су данас огромна већина школа, с једне стране, до невероватноће нехигијенске, убиствене и за ђаке и за учитеље, а с друге стране стално неснабДевенс чак и најнеоиходнијим потребама за рад. 2. Систем наставе у народиој школи толико је неразухман,дањегованеподссност ибесмисленост јако новећава и онако превелике школске невоље. 3. Учитељ је дааас срозан на сгеиен најуниженијег државног елужбеника. У учитељеку се службу, нод именом „вршиоди учитељске дужпоста" у маси увлаче тинови не само без икакве саре.че, него и са најнижим моралним квалиФикацијама. Нлате сталних учитеља које су данас

мање него пре тридесет година, и ако еу животне намирнице знатно поскупиле, доводе учитеље у бескрајно мизеран материјалан положај, у коме он са својом породицом, тако рећи, иостепено, физиолошки умире од глади и налази се у сталној немогућности за сваки културни рад. У данашњим приликама за живот почетна плата не сме да буде мања од 1200 динара. 4. Удружени учитељи су до сад најмање водили рачуна о себи. Они су своме удружењу стављали најразличитије идеолошке циљеве и евоју снагу тропшти на препорођмју народном и оспивању разних хуманих и Филантропских установа. Држава у чијем политичком програму Дросвета представља последњу тачку, и која на супрот баснословним издацима на непродуктивне циљеве, не нредузима ништа за народно просвећивање, та је држава с планом упућивала учитеље на једну идеолошку акцију, и то не само путем њиховог претходног образовања, него и систематским унижавањем њиховог позива и ограничавањем њихове слободе, савести и рада. Сложивши се у свему овоме, ванредна учитељска скупштина, имајући за задатак да иротестује нротив свега мизерног стања школе и учитеља, доноси ову резолуцију : 1. Нема израза који би били докол.ио јаки да изразе негодовање п протест против толиког занемаривања основне школе и њених радника. Удружеаи ће учитељи морати од сад да новеду енергичну и унорну борбу против свих чинилаца, који не само да не из азе на сусрет њиховим раније већ истакнутим захтевима, него својим иссиупцима све више унижавају и онако уни жени њихов положај. 2. Да би дали виднога доказа своме великом огорчењу и протесту, ванредна учитељска скупштина одлучује, да учитељи и учитељице Краљевине Србије одрже у целој земљи . на дан 4. Фебруара 1912. годипе зборове у среским местима, на којима ће поред маниФестација иротив просветпе политике последњих година одредити и друга средства започете борбе. 3. Ванредна скуоштина одлучује да се учитељи и учитељице из све снаге одупру свакој делимичној, иривремепој ноправци тешкнх школских и учитељских прилика. Најодлучније одбија намеру да се п већање иочетне нлате реши помоћу неког засебног додатка илк нак илатом која би била мања од 1200 динара. 4. Ванредна скупштииа бира један одбор који ће, у сноразуму са управом удружења, порсд извршења ове резолуције стално и енергично радити на спровођењу учитељских захтева у јавности, нроналазити нова средства за борбу и о свему обавештав.ти свс учитеље у земљи. Предсрдник ванредне Учитељске Свупштине У р о ш Б а г о ј е в и ћ Секрет ар Ми лан.Рабреновић