Школски гласник

Вр. 2.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 34.

месец, два дана, кад се гора почне заодевати листом и врате се весела јата нтичпца, да нам осладе овај монотонн живот? Кад јекне мајски дан, разбиће се све бриге н досаде и љупка његова свежина, иадимаће ми груди, да весело кликнем: Слава Богу, није овде баш тако зло, јсдино само да је плата мало боља, јер кад прохесаиим колнко пари цппела треба у кућу, колико шешира, а требаће за Врбицу и каквпх хаљиница, онда се мало скушпм и сетпм пок. Симе учитеља, којп је пок. Васплпјану док је бпо архимандрпт рекао: „У чему сам лапе држ'о со, у том сада брашно држпм!" Драгн Уредпиче, ја држпм да је штета п то велика штета, што се нису покупили за времена податци пз житија тих бпвших тнпова учнтељских а 1а Снма. Ту бп се нашло много чега поучиог и за нас учитеље, али и за остади друштвени клпр. Ех, како ли је то пекад било! У нашем селу био је стари учитељ Шандор, којијејош од војводства из Темишвара добио декрет. Сви су га у селу звали Течом. То су стара добра времеиа кад се жпвело патрпјархалпо. Нарочито су у таке патрпјархалиости увлачнли учптеља. Да попу или домппа зову течом, то већ ие кипира, али учитеља, — по учу могу, јер и поп и домпн су га звали п течом и учом и ако је оп њих тнтулнрао учитпво и једпог п другог госиодпном. Алн, но — та то се само по себн разуме да су они господа, а учигељ, ех, па то је и оиако у духу Несталоцнјеву, да му се свакп попне на гребен, као пгго се н Песталоцпју деца нбљала на грбачу кад је отворио школу у Стансу. Но то бн било и бож' помозп, да иам се само деца пељу на грбачу, јер ми бп одсекли какав потањи изданак од гуње (ма га сакрнли од г. Врховца члана Школ. Савета) п процес бн био брзо довршен. Али је ту стотину других јада, којн нам се пењу на грбачу, па пас ни женијалност у стратегији не може увек да испомогне, него се често заврши резпгпацијом: Трпи душо, Бога ради! II тако је већ овај првп мој абер, један акорд суморне душе, која као лептир полетп мирисиом мају, алн је бура однесе у сурови децембар. Али ће Наши чнтаоци разумети то расно-

ложење, јер и они једу тај „горак лебац", што рекао чика Наса. Здравствујте и перо зарезу.јте увек све боље! Ваш Д.

Преглед књига. Алкохол и св. писмо, од Б. Ролсра. I. св. књпжнпце протпв алкохола. Н- 20 п. Нови Сад. 1912. год. Писац војује против употребе алкохолних ппћа. Са великом марљивогаћу нрикуиио је она места пз св. писма која говоре, да је ппће отров и да од њега бивају међу људима мпога зла. То је лепо и за иохвалу и свп ми то увидесмо којп пре, а којн после даје пиће штетно, алп колпко ће векова иротећи, док људска раса буде толико просвећена, да се II у пајпижим слојевима схвати зло и невоља што га ниће шпри, те да људи сами из своје побуде напуштају ппће? А тн су слојеви најмпогобројнији п нпмало им није пољуљано уверење о потребн пића. То је питање тако опсежно, да му се не може крај догледати, јер данашње друштвено а нарочито државно уређење, оспива знатаи део својег материјалиог опстанка бага па том друштвепом злу, тако рећп ирема опој: Смерт бо твоја, жпвот мој! Та, ретка је дапас држава која хоће да ночне сузбпјатп то зло н нрелазннм путем, а камо лп да на иречац стапе' за врат тој иевољи. Тек кад би државе у томе склоипле заједнички споразум, могло бп се очекиватп, да ће се постићи гато стварнпјн резултат у пстребљењу те другатвене заразе. Но, ко ће да угуган онај материјалистпчкп дух, који је и развио ту заразу до овакпх димензија до којпх је догала? Из овог би ее опет развило сготнну других питања, која би трсбало знатн нравнлпо регаптн просвећеногаћу ума. А како ћега просветнти умове, кад миогима пе треба просвећен народ, пего глуп, н тако иде редом у бескрај? Све што се, бар у главшш потезима може учиипти, у корисг иоправка тог нездравог друштвеног стања, бпло бп то, да бар онн чланови друштва који су просвећеннји, прнмером предњаче простијем свету. То се може, то се мора, то је дужност нросвећенијег човека, према оном непросвећеиом. Утешна је иојава, бар донекле, да у интелигентнијем дууштву има већ знатап број оних, који се тога држе, а тога пређашњих времена пџје