Школски гласник

Стр. 74.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 5.

послужити, не само предусретл.ивост тога друштва према онима који су истакиути иартизани, најпартајичннје српске странке, него може послужити и то, да се прн бпрању управе друштвене никад није од стране већине у одбору, па и целог одбора осим председника, на то гледало колико ће бити ових или оиих п хоће ли бити овај партизан или онај. Ишло се затим да у управи буду људи који ће бити самостални од сваког утицаја са стране, а који ће етањем. угледом или знањем и усталаштвом бити у стању да унапреде друштво. 11 до год то буде мера која се тражи од људи који управљају друштвом „Натошевић", дотле оно има све бољу и бољу будућиост, напусти ли се • то, друштву нема здрава живота. Само таки погледи и рад у њихову правцу, могу у свако доба стицати све више и бољих пријатеља друштву „ Натошевић", како међу учитељима, тако и међу неучитељима. Да је то тачно, то не поричу и не могу да порекну ни они,"* који задахнути терорским духом свога деспоте, пошто пото навалише на ово друштво из својих страначких једностраних могива. Они не само да нису у стању порећп мало час речено, него и нехотице признају, да је друштво лепо напредовало, али за то им не смета, да и поред тог признања покушавају увући трзавнце у друштво „Натошевић". Они покушавају да клеветају себичношћу људе, који су од постанка „Натошевића" вредно радили на његову унапређењу, док га нису довели до садашњег стања, које они признају да је добро. Па да су ти људи били заиста такви као што они говоре, зар би друштво могло напредовати? Они говоре, да у друштву „Натошевић" има „масних залогаја"; кад би тога било онда је на тим масним залогајима свакако имао удела п њихов савезник, 'који је до јуче био председник „Натошевићу". Кад дакле та насртл>ива војска истиче у сваком реду своме, да у „Натошевићу" има „масних залогаја", то излази да њихова навала иде за тим да дођу, до тих „масннх залогаја". Али њихов савезник, бивши председник „Натошевићу" зна врло добро, да у „Натошевићу" нема „масних

залогаја", јер се ту не води рачун без бирташа, нити се иметком манипулира етраначки, нити се чине апсурдне наруџбине, које су негде и самим трговачким кућама н њиховим путницима биле за, зорне. па често и смешие због своје провидне лакомости. Част и етички осећај су оваким установама чврст темељ, а ие лакоме очи и дугачки ноктн. Па кад неко признаје, да је друштво лепо напредовало, то и нехотице признаје да се у „Натошевићу" часно радило и са етичким осећајем, те тако тај сам себо туче. Може бити да би се и од „ Натошевића" могли створити „масни залогаји" као што је то стварано по неким нашим српским установама, али досадашњи рад управе у овом друштву доказао је, да .је далеко од тог прљавог пута, а пошто такав рад даје јамство за даље унапређење друштва у добром п несебичном правцу, то је дужност свнју чланова који тако мисле да то заједнички и чувају. Но осим себичности, подмеће се члановима управе и њиховим друговима и несолидарност. И ко то подмеће! Они учнтељи који се п данас још у свакој могућој прилици ругају учит. солидарности. ЈБуди, који су до сад показали сваким својим чином да немају смисла за солидарност; они, који нападају и прете сваком, па н младим колегиницама, које су тако рећи јуче изашле из школе, ако се исте усуде да у којем питању иду сложно са својим учитељским јатом, ти људи оптужују другога, да неће солидарност. Они подмећу учитељима око „Натошевића" да неће солидарност, јер ие допуштају да те партијске авангардисте дођу и замуте у „Натошевићу". Па кад јадикујете сад за солидарношћу, кад вам је она сад тако лепа ствар, зашто јој се ругате где год можете? Зашто гоните оне своје другове који хоће да су солидарни са својом учитељском браћом? Зашто улевате у по неке млађе учитеље који вам надну шака, да не смеју бити солидарни с нами? У вашим очима је тешко сгрешио сваки тај млади колега, који се усуди да вас ие послуша, него и преко ваше воље пође са осталом