Школски гласник

Стр . 103. ђена II завршна, што баш н чннп да је деца тешко пишу. Вежбаљке умно заосгале деце веома нам јасно показују тај недостатак, који нормална деца обично крпју од нас. Кад сам нз метода иисања избацио прва вежбања са правпм цртама, које се свугде примењују, - и кад сам увидео да је цртање којим се бавп дете по ириродном иагону, впше слржено, но. просто, онда сам дошао на мисао да паставу пнсања треба почињати неиосредно од слова— азбуке. Трудио сам се да пронађем пут, којим би се дете повело, те да најбол>е научп појимање копкретног облика слова, н том сам се приликом сетио Сегена, који је о облику каквог иредмета давао појмове на тај начин, што је упућивао децу да пипају контуру дотичног објекта, исто што н слепп раде. За менејетај метод од двојаке важности: он у дечјој паметп пајнре утврђује облик слова помоћу пипања, а затпм га припрема за покрет, или тачнпје за ритам писања. Према томе ја сам поступао овим редом: најире сам позивао ђаке да врхом прста опппају контуру слова у правцу њпховог писања; по том сам захтевао да то нсто раде крижуљом или увлаком. После тога сам прешао на самостално иисање коитуре слова на школској табли. Кад сам учптеље унознавао са тим методом, напоменуо сам им да за тај рад треба завести, оно се тако може рећи, негатпвну азбуку. А ево шта то значи: Место слова треба пмати доста дубоке рупе у облпку слова. Шупљпна тнх рупа треба да је толпка да дете може у њих завући зарезану крпжуљу или какво танко дрвце, које бп кретало у природном правцу писања слова, те би на тај начин нмало конкретног вођу који би га упућивао како н у ком правцу треба кретати перо. Тај сам метод најпре ирименио у школп за духовно заосталу децу, п, на крају године посгигао сам пзваиредне резултате: сви моји ђаци, у почетку доста ограннчени, научили су сва слова; облнк и ред слова веома су чптко и тачно изводили. Кад сам постигао такав резултат, одмах сам се запитао: да ли би се тај метод могао употребнти II у школама пормалне деце, и да ли би се њиме могли постићп бољи резултатп него садашњпм методом? Нисам дуго чекао

Бр. 6.

на то. Радећи у „Саве с1с1 ћатШш" применио сам свој метод, којом сам се ириликом на иракси уверпо шта треба изменпти и допунпти. Ја сам поуздано убеђен даје мој метод читања и ппсања подесан за све нормалне школе. Припремна вежбања за писање. Набавио сам нарочите оквире у које. се могу уметнутп омање лнмене плочице, од којих свака представл>а познату п најпростпју геометриску фигуру: иравоугаоник, квадрат, троугао, круг, елипсу и т. д. Оквнрп су обојени црвено, а плочице плаво, или обратно. Те се плочице могу врло згодно да умећу у оквире, те се тако могу добнти све могуће комбинације облика, које је лако прецртати утврднвшн пх за хартију. Дете прво црта геометриске облике вукући плајвазом но унутрашњем крају оквпра, затпм понавља псти цртеж мећућн на траг, који је плајваз оставпо, ону плочицу, која је у овом случају уметнута у оквир. Али сада дете вуче плајвазом по спољашњој страни плочице. Тако се на хартији добије геометриски облик у дуплпкату. Ради јаснијег нрегледа дете обе слпке попуњава бојеним плајвазима: једну слнку једном бојом, а другу другом. (Не треба сметатн с ума, да ире иоменутог прецртавања дете треба пппањем да упозна облик плочица, п да врхом прста навикне разлпковати контуре разних облика). Тим вежбањима дете се научп да помоНу лењира повлачи праве п крпве линије, п, што је главно, учн се иојимати да се цртежом линпја може образовати облнк. Друго је вежбање у томе што дете узима и намешта илајваз као да хоће да шцпе, па иоиуњава нростор геометриског облика, пазећи да не изађе ван обележених граница. При цртању контура дете се, у почетку, може по своме укусу, служпти плајвазима у бојн, алн га доцније треба упутити да уиотребљава оне боје којима су обојенп оквирн н илочице. Сличним вежбањима дете се навикава да слободно рукује прнбором за ппсање и цртање а у исто време појмиће да линија може ограничавати облик, т. ј. простор, који је дете нспунило, ма да оно само ннје слободном руком нацртало тај облик. Руковање прибоџом за писање и цртање

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК