Школски гласник

Стр. 95.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 6.

Наш народ о његова просвета. IX. (Наставак.) Јесте; тежња за проеветом, културом је била ту, али где су учитељи? Беху то у почетку поједини свештеници, који су можда знали срицати часловац. Митрополит Мојсије Петровић позва Руса Суварова, који отвори шесторазр. школу у Карловци, налик на гимназију. са руско-славјанскпм језиком, а када Суваров оде, позва мптроиолит Вићентије Јовановић преко кијевског митрополита неколико учитеља из 1 'усије. I Гоелаше-му Б]мануила Козачинског са петорнцом колега, те овп уведоше црквено-сдовенскн језнк у нашу књижевност, коју поеле истиснуше Вук и Данпчић после велике и огорчене борбе. За издржавање школа уведени су били тасови по црквама, али ове укину митрополпт Павле Ненадовић, те нареди свештенству, да купе прилоге при свечарима и славама. То беше темељ данашњем „клирикалном фонду". У Војној Крајини су заведене школе 1764., а учитељи су били већином немачке иародности, које је држава намеитала, али ни једне шиоле није издржавала. УсШавом илирическс деПуШације од 2. новембра '1776. одређено је, да се уз сваку парохију (неколико села под једну) тора подићи школа. Али, где нема српсне, морају деца полазнти римокатоличку. Учитељи еу •— по истом на српској школи Срби, ако истих нема довољно — као што их није ни било, — могу бигии римокатолици. само друга вера не (нир. протестантн), да деца — тобоже — пе остану без науке! Горњокарлов. владика Димовић, молио је 1787. год. дозволу, да оснује неколико српских школа, јер је спремио неколико младића за учитеље. Дозвољено му је. Школе су отворене у дванаест општина. Алн. већ после кратког времена му је наложено, да се у исте уведе немачки језик, а да се на истоме све предаје, само веронаук на славјанскосрбском! Мудри владика, кадаје увидео

куда се циља, дао је, т. ј. напуетио је школе, те су се за врло кратко време позатварале. Мислио је, боље никакве, него оваке. Право је имао. Осим часловца, псалтира није се нпшта друго учнло у то доба. Још нешто. Државне власти под упливом моћног римског свештенства, радећи потајно, а често и јавно на унијаћењу Срба, нис.у шрпиле свешшенгже за учитеље, те је одређено, да се свештеници могу узимати за учитеље само у томе случају, ако нема српских и римокатотоличких учитеља! Осим тога сујавиле, да ће се у велику заелугу уписати Србима учитељима, ако успешно уче пемачки језик у својој школи. Године 1777. изишао је новн „Ке°чг1;1гпеп1" по коме постадоше школским надзорницима Стеван Вујановски (рођ. 1743. у Врђанима, Ванија, умро 31. ,јануара 1829. у II. Саду) за загребачко окружје. Скупио је око себе око шездесет младића и спремао их за учитеље. Аврам Мразовић (рођ. 12. марта 1756. у Сомбору, умро тамо 8. фебруара 1826.) за печујски, после за рабски округ. 1776. узе управу бачких п барањских школа. У Сомбору је отворио практичии учитељски течај, којије годишње трајао по неколико месецп. Питомци тих течаја постајали су и свештеници. Тодор Јанковић, Миријевски (рођ. у Каменици 1761., умро 1814. у Петрограду. кудаје отишао на позив руске владе да уреди школе). Написао је „Ручна књига нотребна магиетром илирических неунитскпх малих школа" и „Методичко упуство". У Русији је иостао чувеи и славан. Врховни школ. надзорпик био је доцније чувени Урош Несторовић (рођен у Будиму 1765., умро 1825.) Ово доба наше школе хвалило се у оно време, па и до пре кратког времена, као нешто напредније. У то је доба почео препород школа у Аустроугарекој уопште. Чувени и славни Игњат Фелбигер заиста је својеки прегнуо, да преобразп и унапреди школе и народно образовање у држави код свију народности и стави на модернију оСиову. 3" Беч су тада одлазили многи младићи са сред-