Школски гласник

Стр. 122. лравду; кад би се судило по њиховим речима, морао би човек мислитн, да је у Галицији створеи социјалии рај. Од г. 1869. кад је једна школа с једним учитељем просечно долазила на 30 опћина а 12 хиљада становника, кад се од 1000 деце учило читати једва четворо, пољско илемство, да би помогло ужасној заосталостн народа н доказало како му лежн на срцу народно образовање, одобрнло је на сабору 1871. год. на учитељске плате и на све народне школе у свему 10.000 К. Но у исто доба учпннло је зајам од три милијуна, а повпсило са 20—25% плате чиновннцима земаљске управе и дневнице земаљских посланнка. Године 1878. брисао је галичкп сабор из ирорачуна 25.000 фор. одређених за градњу новнх школ. зграда еиромашним општггнама п 5610 фор. одређених за награду учптељима. Алп је у исто доба па предлог барона Баума, који је потпнсало 80 посланика, већина у сабору одобрпла да се повисп плата земаљском маршалу грофу Водзицком са 17.200 фор. Кадаје због недосгашпце уфонду, земаљскп школ. савет 1883. отпустпо многе учптеље као непотребне, послаиик С. Мадејски као референт у тој стварп, захвалио је земаљском школ. савету 1887. на његовој „уздржљивости" у издатцима на пародне школе. Но народ је бпо паметннји од племства и на крајње назадна резоновања Зиблнкијевића и Абрахамовића у сабору 1887. год. рекао им је посланик Бојко: „Нама сељацима пајвећа је потреба добар учитељ. За то не жалимо и пе бојимо се издатака". Другп сељак Крамарзик рекао је у сабору 1889 г.: „ИзјављујеМ у пме сељаштва, да кад год се буде радило о иобољшању учптељског стања п .унаиређењу просвете, ми сељаци ништа нећемо жалити на ту цељ". Тако је тамо и данас. По дугом саветовању у Бечу и по тпм уиутствима, земаљски школ. савет разделпвши школе на сталеже, добио је автономију и сталност окружнпх школ. надзорника. Општинске школе н учптељске раздељене су на две категорпје: на сељачке п господске. За њих су створене нарочите наставне основе н уџбенпцп, заведена је нова врста учитељица п то таквпх, које су свршпле народну школу и положиле иеки незнатан испит, слушале у манастиру шестонедељни курз. Таквих учитељица има

Бр. 7. данас до 1000. Таке су учитељице задовољне са оном јадном нлатом, свој педагошки рад своде на верску ноуку, боје се влаотн, а на Јглавније је да „не буне" народ у чптаопицама, економским удружењима и новчаним заводима, јер знају да властп сваки рад у иароду сматрају за злочин. Један од најглавнијих послова свпју власти јесте, пазпти на политпчко уверење учитеља. Гад и способност учитељева нпје Ништа, ако он није добар кортеш. Ако учитељ иије такав, гонн га жид, двор, деморалнзовани хлоп, жандарми пх терају оковане у затвор, збацују их са службе, напуштају пх да умру од гладп на шргорим штацијама где у школи нема пећи, врата ни прозора; вечито су гоњенп п пате се стално без сваког права, нпгде немајућп заштпте, а ако треба надзорнику или хетману доказа против њих, нађу се лажни сведоцп за свашто, да бп се кривнца учитељева доказала. Да се учптељ жали вишој власти, не вредп му, јер му се призив неће послати до министра. За школ. надзорнпке не постављају се заслужни учптељи, добри педагозн, нсго они, чија је највећа заслуга слепа послушност према хетману и владајућем племству. Протекција је једпни основ за унапређење. У Галицнјп се на школским стварнма не гледи на кондуиту васпитачку и педагошку, него на политнчку. Председнике зем. школ. савета имеиују окружним хетманима, а п садашњи председник Дембовски дошао је на то место протекцнјом кнеза Гадцивила. Школу не разуме ни труни, али је зато ирема учитељима осоран до крајности, називајући их разним пмепима. Гоњење учитеља за његово време дошло је до гаирокпх размера. С тога је учитељство огорчено протнв њега и недавно су лпстови донели вест, да га је неки несретник хтео устрелнти. Када се недавно у сабору радпло на уређењу учит. плата и донашању службене прагматике за упитеље, Дембовски је био једини противан томе п рекао да учитељству не треба прагматнка. Таким газдовањем и шовенском политиком Пољака, највише има штете п сноси невоље Украјнпско учитељство и народ. У чисто украјинским окрузима, где су недавно биле већ украјинске школе н у њима учптељи Украјинци, данас су те школе претво-

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК