Школски гласник

Бр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 138.

корисги види се ио томе што се већ и код нас у Угарској оснивају такове школе као ипр. у Сомбатхељу. Све би се ово дало и код нас сировести — где нам згодно зато могу послужитп наши манастири са својом здравом околином. Да богме да бп те школе много умањпле проценат умирања у нас Срба, у разним тешкнм болестима. Наравно, да бп за то требало задобитп и све позване факторе. 2.) Иза овога истнче предност експерименталне педагогије, која се оснива на опитима а не на теорији. 3.) Једна од главппх тежња модерне наставе је: „Васпптање омладинског морала", говори затим о школама за поправљање деце, где је избачепа телесна казна. 4.) Манхајмски спстем, коме је представнпк др. Сикингер, састојп се у томе да се деца одељују према умном пм развнтку. За слабуњаву децу постоје помоћне школе. Оснпвају шта више за генијалну децу. Г>.) Кершенштајнер, прсдставник прпнцппа рада унаша у школу рад још од забавишта. Деца се на основу свога рада и својпх рукотвора упознају и говоре о разним предметима. 6.) У Швајцарској се појавила идеја за „васпитањем држављања", по којој би држава дужпа била старати се о васпнтавању својпх држављања до 18 и више година. 7.) Социјална педагогија, чијп је представник др. Наторп, васпитава омладину да се она свагда као члан једне велике заједнпце осећа. 8.) Бергеман је за индивидуални систем васпитања. 9.) Говорно је напослетку о Цилеру и Стоју, као првим ученнцима Хербартовим који су говорили о концентрацији наставе. Добро бп било када би, ма да смо малепн снагом, ширили и остварнвали овакове напредне идеје и реформе. Требало би да сваке године скупљамо Видовдански дарак. Новац тај би се слао у „Матицу Српску", н према иотребама и приликама употребљавао за остварење какве напредне идеје. Затим се прешло на расправљање о новој „Н. 0." Геференти за поједине разреде били су и то: за I. разр. Ст. Бошњак; за II. Ђ. Гајин; за III. М. Калуђерскн; за IV. Л. Вукотић а за V—VI. Душан Гужић. Према реферадама референата и мишљењу

збора учињене су неке измене у новој „Н. 0." и то: Наука о вери за I. разр.; да се уз молптву „Богородпце дјево" учи и прича о Благовестима, којом бн се н само значење молптве протумачило. Молитва „Оче наш" да се у иајкраћпм потезпма разјаспи. II. разр.: библијске приче у опште треба довестн у везу са молитвама пошто су те прпче и извор молитава. III. разр.: да изостаие она реченица из става Библија (Чудеса Христова наређати). Код појања да се предузме учење малога алилуја после апостола, а не велпког. IV. разр.: остаје без промене. V—VI. р.: само код словенског у V. р. да се предузме читање само оних апостола без скраћеница, којп су у везн са свршеним граднвом у свима разредпма. Остало остаје. Сриски језпк: I. разр.: да се предузме уз чптање само 3 песмнце као саставни део срп. језика. II. разр.: нема промене, тако исто и у свима разредима са овом малом пзменом. III. разр.: код читања треба да је „правилно и течно" а не лепо, које одговара естетском читању што је за овај разред много. Приватно читање за овај разред да изостане. Писмено вежбање: I. разр.: да се учи када се-употребљава тачка, а осталн реченични знаци да се бележе и пази на употребу само код преппсивања штива из Буквара. II. разр.: да изостане она реченпца у загради (реченица афирмативна н негативна, уиитна н усклична). Остало се предузима. III. разр.: да изостане: подмет и прирок; писање папамет научених краћих чланака и песмица и последња реченица: самостално писмено и т. д. до краја. IV. разр.: први одсек пзостаје читав а место њега се предузимају писање по казнвању. Од другог одсека изостаје последње трп речп: лакших пословних саставака. V. разр.: 0 реченнцама. Геченични знаци. Познавање врста речи. Писање по казивању. Састављање мањих прпча и описа из обрађеног градива у почетку на оспову скице, а после самостално; и писма родбини. Да се предузме 8 писмен. задаћа целе годпне. *