Школски гласник

Бр. 10.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 184.

ћешегк!'? Аутор закључује да по свој прилнци не постоји репродукција без асоцијације; да су изненадне промене расположења такође духовно мотивисане; и да су спајајуће карике неприметне, несвесне. То је врло интересантан н користан рад, али је писан са тривијалношћу околности, и без потребе је дуг. Ж Атеп1: Баз Ргојек.1; ешез Коп^гебзев Шг Ктс1егкш1с1е, КЈпДегеггЈећип^ ппс1 Јио;еп<1Гиг80г§ - е. Свеска се завршава некојим рефератима. Нф 4. А. Кггзсћтапп: Когта1е ии(1 апогта1е Гагђеп§у81ете. 1.) Употреба директног система мора се надопунити са системом обрнутог спектрума. Обоје ноказују смесе таласастих дужина; и квалитет визујелног осета зависи више од неприсутности него ли од присутности извесне групе. 2.) Систем боје мора бити акроматички, дикроматички или поликроматпчки; „компонентне" теорије су вештачке конштрукције. 3.) Непроменљиве боје дпректног вођења нису доказ за компонентну теорију; баш напротив, оне су неопходне конзеквенције иромена, које застају услед поликроматског система са променом мрежњачке позиције (промена у облику базе двоструког конуса). Л . ЂеНтапп: ВеИга^е гиг Раусћо^уоатЈк с1ег 0елтЈсћ^ешр(т<1 ип§'еп. ПодиЖе питање да ли је фацилицацнја („Ваћтт§-") узрок Фехнерове негативне времените грешке, аномалнјозних разлика и типичких тенденција, и да ли се позитивно временпта грешка може иротумачити са условима експериментисања. Бксперименти су чињени по Фехнеровом начину, већим делом са методом граничења, са контролисањем помоћу методе конштантнпх разлика. Закон фалицицације је потврђен; позитивна временнта грешка је резултат кооперације фацилицацпје н предиспозиције („Ет81еШт§"). Тек случајно, писац је у стању да покаже утецај одвојених фактора у комплексу тежнна: осет покрета (артикулацијона сензација), притпсак и осет напора. Полемизира се са Милером о различитим тачкама, као н. пр. о ефекту умора у детерминисању негативне времените грешке, и у погледу на онај део, ког суђење има у апсолутној импресији. Чланак се завршава са методологичким сугестијама. Свеска се свршава Штерновим одговором на г. Др. Дира и приказом неколико дела.

Вагк! VII., Ке[1 1—4. 14'. НеГрасћ: вгишЈо-есћгпкеп хиг \\ јк801шећаГг с!ег Р8усћораШо1о^1е. Овај рад од 83 странице, без индекса садржаја и сумарног прегледа, говори о теоретичким претпоставкама психопатолошке науке. Психопатологија, наука о духовној болести („с!е8 всеИбећ Кгапкеп, с1ег КгапкћеИзуог^ап^с 1111 8ее1еп1ећеп): она се одржава и пада са доктрином о психичкој каузалности. Њезнпо поље рада може се дефинисати од прплике овако: духовна болест је свако разилажење духовнпх процеса од тина, који се бнтно ириппсује друштву (§сћ1есћ!; ипс1 ^ететвсћаЉи-Мп#); духовна абнормалност је свако разилажење духовних процеса од тина, који се детерминпше друштву или било пак који начин деломично и случајно припада друштву. Додуше, те дефиниције односе се на спстем социјалних ваљаностп, истичу егзистенцпју социјалне норме; и у толику не могу бити строго научпе. Да се добије боља формулација, морамо испитати методе психопатологијине. После различитих прегледа о анатомским клиничким, интроспективним, и антропометријскпм могућностима, аутор закључује, да метода, која се захтева јесте метода пспхолошког експеримента. Она има предности објективности, прецизности и аналитичког карактера. Њезине апликације имају многе тешкоће, и не може нас посве ослободпти од телеологнје — јер тај живот, који је заштнћен од духовне болести јесте мета или сврха органисане природе. Но, она даје могућности психопатологији да се методички бави са феноменима, који спадају у својим телеолошко детерминисанпм садржајима; оно мења појам о жпвоту као ваљаностп према појму о животу као феномену; и из предуслова живота, којп се овако показују, оно извађа дефинпцију што адверзује према животу. Пошто је ово готово, остаје још пнтање о проблемпма психопатологије; шггање о хетерономном или о аутономном раду, о завнсностп од физичке болести и њезине штудије, или о еманцииацији од ових. Овде су теорија и пракса, — у данашње време — оштро у сукобу. Нема сумње, да пошто постоји психологија и соцпјална пснхологија, постоји и пспхопатологија и соцпјална патологија (6етет8сћаЉра1о1о§1е). После дискусије о проблемима, који образују ово оделење науке, после рејекције популарних грешака, што долазе