Школски гласник

Стр. 209.

ШКОЛОКИ ГЛАСНИК

Бр. 12.

кроја мора да свако своје тврђење овјерови експериментом (опитом, покусом) и мјерењем прије него изведе какав закључак. Свака исказана чињеница, свако тврђење мора се овјеровити — заклијети Вјечитом Истином уз пријетњу научне немилости — пред Законом Разума. Разлика између старе и нове психологије није материјалне прпроде; субјекат је исти за обоје, наиме, чињенице духа. Разлика лежи у опрезности помоћу које се добија информација с обзиром на те феномене, те појаве. Мјесто немарног посматрања п похађања у раду највећа брига и самопожртвовни рад троши се у лабораторијуму да би се дошло до простих факата. Та метода помног, научног рада неинтелигибна је људима старе школе. Метода експеримента таксира стрпљење до крајности и тешко јој се одомаћити у земљи, чији урођеници проводе у досади. Исто онако као што су се некада шоластичари бавили спекулисањем о питањима „Колико би анђела могло играти на врху игле?" тако исто људи пишу томове о „ја", „ми", јединству свнјестн, свјесности идентитета, посљедњем узроку васељене, спиритизму и т. д. Њима никада не пада на ум, да их свијет може запитати: „То је све добро и лијепо, а.тГ шта је од свега тога?" Рецимо да сте доказали да 19у 2 анђела могу играти на малочас поменутој игли. Паштаје од свега тог'? Рецимо да то питање решимо како вам се допада, да је свијест јединство, да је двострука, или што вам је драго. Јест, па шга од свег тога? Ако сте исписали ваших 500 или 1000 страница о тим субјектима, да ли Ће свијет бити бољи? Да ли сте допринијели један јединн факат за напредак науке и хуманости? Док се ви ширите у облацима спекулације; ми опет осећамо жеђ, умирући ради немања информације о најживотнијим питањима. Зар нам не можете дати ни једну мисао, ни једну сугестију о томе како да се што боље развијамо и како да своју дјечицу што боље васпитамо за бољи живот? Толико у име предговора.

II. Фундаментална разлика између науке Јелина и науке данашњег доба састоји се у увађању метода помног посматрања, статистичких калкулација, мјерења, експеримента и математичке дедукције мјесто површних посматрања (опсервација) као темељ фабричке спекулације. АрисШотелу је било довољно неколико посматрања природе да изведе најшире закључке. Другим грчким филозофима ни тих неколико посматрања нису била потребна; просто мишљење бјеше посве довојвно за постизање васколиког зиања што је вриједно пажње. Оживотворење учености изазвало је адопцију грчких метода мишљења, које су примјењивале у пауци средњих вијекова. Ударац што је задат тој фабрици са хелиоцентричком теоријом славног славенског сииа, Коперника и каснијом астрономијом бјеше узрок што је наступило развиће методе помпог посматрања од стране Галилеја. Изванредна промјена што је овако изазваиа може се схватити ако сравнимо методе за стицање астрономског знања, које су владале у добу Галилсјовом и у данашњем, модерном вијеку. То ћемо најбоље илустровати овим одломком из Францеско- а Сици- а (81221),. флорентинског астронома, који износи своје разлоге против Галилејевог открића Јупитерових сателита (трабаната): „Постоји седам ирозора у глави, два у ноздрвама, два ока, два ува и једна уста; тако и у небу постоје двије повољне звијезде, двије неповољне, двије лимунарије (свијетла тијела), и само је Меркур неодлучен и индиферентан. Из тога као и из многих других сличних феномена прпроде, као што су седам метала, и т- д., што је досадно набрајати, ми долазимо до убјеђења да број планета мора бити седам. „Шта више, сателити су нснидл.нви простом, голом оку, и због тога не могу имати утјецај на земљу, и било би бескорисно а ради тога не постоје. Осим тога, Јевреји и други древни народи, као и модерни Европљани, прихватили