Школски гласник

Вр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 259.

1600-— колико им прииада, затнм Олга Петровић, жртвовала је свој хонорар од 220 К и катихета М. Павловић 960 К. Но извештај вели, да се они надају да ће им се то накнадити. Можда би неки „аиостолн" народнп, који народ алармирају против учитељских плата, то п желели, да се свугде овај систем заведе, те да учитељи служе „у пола цене" нли можда н бесплатно, док се они са народне непросвећености п безазлености свакпм даном све боље гоје.

Б е л е ш к е. Подизање српских школских зграда у будимској епархији. На Малу Госпојину освећена је нова школска зграда у Бати. На њезино зидање је утрошено нешто преко 10 1 / 2 хиљада круна, од тога су Србн у Бати далн 2700 кр., Евген Думча и супруга му Петронела 3500 кр., а осталих 4386 кр. добивено је из народних пршгога. За 14 сиромашних школа у будимској епархији скупљено је досад преко 100.000 круна. У Бати је школска зграда готова, у Салци, Ланчугу, Вемену, Доњој Нани, Вилању, Мађарбојн, Мечци и Калазу граде се нове школе, а ус-коро ће се отпочети градња школа и у Српском Гарчину, Шумберку, Литоби и Чипу. „Српски учитељски конвикт" у Новом Саду прнмио је у септембру о. г.: од г. Милорада Мијатовића, иароха у Маринци 102 К чланарине. — Од г. Милована Тодорића, равн. учитеља у Добринци 20 К чланарине. — Од г. др. Душана Путника, адвоката у Ст. Пазови 2 К уписнине и 18 К чланарине. - Од „Патошевић" учитељског деон. друштва у Новом Саду 25 К прнлога. — Од гђе Милице удове К. Малеташког, забавиље у Варјашу 5 К прилога уместо венца на гроб своме пок. мужу Ерсти. Положио испит за учитеља грађанске школе. Овнх дана је г. Предраг Цуцин учптељ у Земуну пред краљевским поверенством у Загребу положио с одликом испит за грађанске школе из математике, физике, природних наука, слејда и економије. Награђена учитељица. Ангелина Терзина учителшца у Срп. Крстуру добила је од министарства просвете годишњи лични доплатак од 200 К.

Промене у учитељству. За учитсља у Мартопошу изабран је једногласно Димитрије Стојачић, досадашњи учитељ у Мохачу. Срлске Земљорадничке Задруге. По извештају за 1911. г. има свега 312 срп. земљор. задруга. У њима има 11.743 задругара. По занимању било је у Задругама 143 учитеља, 137 свештеника, 128 трговаца, 562 занатлије, 10.520 ратара, 84 надничара и 179 осталих. Као што се внди и ту су учитељи од интелигепције најјаче заступљени, али впсоку господу не видимо ту. Но кроз каквих 50 година знаће та господа ипак и учител>ево задругарство и деловодство у Задрузп, стрпати у оквир облигатних учптељевих дужности, као што су стрпали у току дуго^ запуштеног нашег друштвеног стања и појање у учптељеву облпку, те се сад буне кад учитељн хоће да стресу са себе тај неправедио натурени јарам. Просветни буџет Русије за 1913 годину. По основи владе, п издатци за просвету предвнђенн су са 136,700.000 рубаља, за 19у 2 мнлпјуна више од прошле године. Од тога отпада на више образовање 7,700.000, на средње заводе 31,800.000 (7 милијуна више него прошле године), на основпе школе 56,100.000 (за 7,800.000 рубаља вшпе од прошле године). За дотације професорпма у сврху студија одређено је 186 хиљада рубаља. Забавишта у Аустрији. Ове године навршило се 50 година од како постоје у Аустрији забавпшта, а 40 је година како им је удареп правни темељ. Уз то су се овог лета први пут скупиле забавиље на саветовање у јачем броју. Чекао нх је огромни матернјал за расправљање, те се могао предузети од тога само један део, а за друга питања спремити терен за идуће састанке. Расправљало се о односима између забавишта и основне школе, а та су пптања једнако важна како за забавиље, тако п за учитеље и учитељице. Опшпран извештај о томе изишао је у књпзи „Вепсћ* ићег Деп I. о^еп. КЈп (1ег»'11г1пе1 '1П11еп1а§'." Пољски Грунвалдски дар има до сад записаних 1,598.748 К. Од тога је уплаћено 851.220 К. Први милијун одређен је за пољске школе у крајевима где жпве Пољацп у мањини. До сад је дато у Галицију 351.000 К, у Шлезију 200.000 К, у Моравску 17.000 К. Трошкови за три нове пољске школе у Моравској пзносе око 270.000 К. За пољску