Школски гласник

Стр. 358.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 20.

Према овој табели, јасно се види разлика у илаћама и времену уживања појединих ступњева, те и класа, међу опћинским вероиснов. учитељством иучитељством државним. Кад томе додамо још и то, да службовање има и на дал>е трајати 40 година, онда предлогом овим не можемо бити ни најмање умирени тим мање, што ијоле боља плата у износу од 2400 К., стиже таман онда, кад човек до ижице изнурен, треба одмора. Предлог овај пак, тек настанком 27. год. службовања дајету своту а тражн од учитеља, да је одличан и исправан и раденик и све друго. Пошто је наше учитељство на жалост до данас толико неорганизовано, да је неснособно за буди какву акцију, то су сви изгледи, да ћемо пред тим, — по учитељску особу назадним и увредљивим, а по материјално му стање скроз очухским предлозима, — на просто погнути главе, те и на даље вући и трпети онај јарам, у кога нас уирегоше још ире 100 година, када су учитељи узимани из редова, протераних манастирских ђака, ислужених фрајтера, бистријих кабаничара и звонара. Пошто је заказана епарх. учит. скупштина на прагу, ваљало би, да се што нре скупе све срески одбори, те у овој ствари да изнесу готове предлоге за рад око сузбијања овако назадних предлога, а за извојевање напреднијих и по учитељско материјално стање повољнијих законских одредаба. Држим, да ни остали братски нам срески зборови ван Бачке, не би требали да седе скрштених руку. Нарочите позиве у томе, нећемо слати никоме, јер од тих силних позива и пискарања, већ се не видимо. Сваки на своју дужност ако нам је стало до бољитка. Бто нам „Школ. Бласника," преко кога се можемо споразумети, шта и како да радимо. Све остало домовинско учитељство, листом устаје против ових предлога, —

хоћемо ли ми и на даље спавати ко послушно робље — зависи од нас самих. Ж. Алексић, зам. предс. с. збора.

Наш народ и његова просвета. (Свршетак.) Ни у једном сталежу нашем не влада такво расуло, као код нашег свештенства. Млад свештеник дошао је у село снабдевен правом, које му даје црква и државни закони. Он је свестан свога лепог и изнимног положаја у нашем друштву. Зна, да без њега, његове приволе, много што — шта не може бити. Зна, даје у сваком друштву штован и виђен. Зна, да се многи наши народни обичаји, који чине наш народ народом, у којима се испољава његова душа са свима особинама, не могу вршити без њега, „шриста, без попа ништа!" Али је слабо упућен, колико у једном моменту, од једне речи, једнога чина, зависи његов углед, љубав народа према њему и т. д. слабо је упућен у врлпне и мане нашега народа. Слабо је упућен у начин живљења и деловања у народу, којим би задобио љубав иарода за себе, бет које нема успеха у раду. Слабо је разабирао за душу народа, која поред свега незнања осећа, како трава расте. Слабо разабира за невоље, које га тиште. Слабо разабира за правгЈ и лажну приврженост те искреност сеоских мудријаша, који са сваким, на свој начин терају шегу, шалу, о којој он ни појма нема, а он им се, верујем, искрено поводи, а када види, куда су га одвели његови осећаји, да се никоме не замери, буде доцкан. Кога село узме на миндрос, нема лека, Свештеници и учитељи највише ради те непажње страдавају са својим угледом. Слабо је унућен на разне утицаје са стране и деловање елемената, који убијају у народу веру, морал, вредноћу, штедњу, па у начин унућивања народа у рад, привредним гранама, здрављу, задуживању п т. д.