Школски гласник

Бр. 2. кругу II пеће дати прилике пепозвсишма да га по субјектшшом мишљењу једног свог члапа оцењују шири кругови, а међу којнма има и такових кругова, који пз сталешкнх Пнтереса нду за супремацпјом иад учптел.пма". — Алп кад један сталеж неће у току једне децепнје да исправља своје погрешке у свом кругу, да лп је онда непоштено, ако ноједшш члановп и нред ншре кругове изцесу у поштеној намерп, објективпо стање свог сталежа? Или је можда поштено прпмати дневнпце, нншта не радпти н солпдарно ћутати, да не би далп прнлике нпком, да нашим сталежом исиира уста?. Нисам био члан нн турских, ни мађ., нн немапких учит. удружења. Како се тамо ради — не знам. Али сам бпо 5 годпна члан једног хрватског учпт. удружења. Постао сам чланом од своје воље и посећнвао сам га о свом, а не о народном трошку, (У Хрватској онда нпје било, а канда нп сада нема, законом нрописанпх зборова, на које се иде о „народном трошку"). Па п ако се п оном зборнсању имало што-шта приговоритн, али се наше зборисању не може нн сравнитп са оннм. На еаетанцима хрв. уч-ит. збора усавршавао сам се нителектуално, али на напшма: не. Ви разликујете две врсте зборисања: закоиом прописано зборпсап>е, на које учитељп пду о народном трошку н на засебне учитељ-, ске организацпје, које полазе у 1 штел>и о свом трошку. Примећујете да/ве, да те две врсте зборисања пе треба помешати п нзвести погрешне закл>учке, којн се лако пусте у свет а теже повуку и исправе. — А вндите, ја држнм, да код иснравннх људп, пе може битн двс врсте, зборисања. Исправни учптељи ће једнако зборисати и у својпм учнтељскпм органнзацпјама н у законом проинсаппм зборовнма. У случају, да мн ночнемо раднти у садањим зборовима и да ириметимо, да нам власт пе да радити у оном правцу који мн држнмо да је целнсходан за школу и за нас, ми ћемо казатп народу, да пе даје пн г ј. г (|шлира на те зборове, те ћемо — ако смо људи - основати засебне оргапизације. — 11о једпо ме је нзненадпло! Поред тога што Вп од иашег зборнсања ие захтевате јаку псиравност, наиомињете, даје иаша дужност да оне „који су трошилп" упућујемо на схватање користи нашег зборисања! Колсга! Ја то ие могу све

Стр, 30.

донде радити, до год наши зборовн не почну озбнљно радити! Но да завршим. — Да су немачкн учителш онако марно радилп, као што мп радпмо у нашим зборовима, ннкада не бп Кеппгрец бно славан за Немце, питн бн после француско-ируског рата рекао Бнзмарк опе зиамеппте речи за учитеље. — Може лн прикрнвање наншх махна послужитн као средство сталешком унапређењу: пита н чека одговор п од осталих колега и колетшшпа? Мол. 18. (Ј)ебруара, 1913. К. Замуровић, учител.. Доноспмо овај чланак колеге К. Замуровића, алп ее не можемо уиустнти у даљу дискусију с иисцем, јер би оиа судећп, већ по овом његовом одговору, била бесплодна. Оп сумарно негпра баш све оно, што је у оценп тога питања најважппје, а ми држимо да је требао баш то ироучити много боље, па би у своме мишл>ењу био н хшого објективнији. Ђ. М.

ПОПУСТ НН ЖЕЉЕЗНИЦИ И НН ЛНЂИ. После дуготрајне молбе, пре две годпне је министар трговине одлуком од 23. маја 1910. г. бр. 33.980. наредио, да свп учпте.љн — без обзира на карактер школе — нмају на држ. угарским жељезиицама 50% иоиуста, прилпком иутовања, Државнп учителш нмалп су још пре поиуст не само за себе већ п за чланове евоје породице, те су и у овоме ужпвали веће погодности него мп. Сваки учител. који има права да постане члан учитељског мировпнског фопда може тражнтп „жељезничку исказнпцу" (1§аго1уапу) на оспову, које нутује уз попуст од 50%. Када се тражн нова нсказннца онда се пошаље за исту 3 К у у поштанским маркама у име трошкова. Овака „исказница" важи за 5 година п у истој се налази и фотографија пајновија која служн ради идентичиости особе, дакле сваких иет годпна долазп друга. На фотографију долази својеручан потпнс. (С лица доле). Пре него што би се послала молба унравн држ. жељезница треба набавитп од месннх школ. власти сведоџбу легализоваиу од кр. држ. школ. надзорника. Иета треба да гласи: Кшп|(а(,ак. А а §бг. ке1. вгегћ е1епп 1кко1а1)ап гепЉгегевИеИ аПав! ђеУНК) 8 иуи§'сИј

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК