Школски гласник

Стр. 52,

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр.

Говор Лрк. Варађанана ПОКОЈНОМ ВЕЉКУ П. ПЕТРОВИЂУ, с]ш. пар, учито-1>у ое.муиско.м.

' Коса, што с даиа иа даи збпра л»удске лгнвоте по пашој тропитој земљи п баца у всмпост, дохватпла је н твој жпвот, драгп брате наш Вељко. Узмнцао сн јој пунпх 64 године н сад, кад сн стао да ужпваш плодове труда својих, да се иаулсиваш радости у твојој збрннутој п удомљеној децн, кад сн дочекао да ти срце поје, што сп впдео унапређену тво.ју школу, уздпгнуту твоју Добротворну Задругу, украшену зграду иашег Конвнкта, за чпју сн судбу нрпнео мпого жртава п поклонпо јој много труда, сад те, сто дохватп . та пемила рука н.ена п пресече ти жпвотну лшлу твога родољубнвог срца п поред иагие иајживље жеље не мого смо те од н,е нп уклонптп, нп пзмолптп п ако би све учнннли да нам бар још 1;оју годину појкнвпш , твојим разбором крепиш п твојом умплном пссмом веселиш. Радо си путовао, то знамо, и колпки је год шпрок простор иашег. српеког жнвјвз,свега сп га ирошао не да се веселиш, иего да се учпш п свуда сп туда стпцао љубавн п ноштовања и увереп сам, да ни један од нагапх другова нпје у толикој мери нроширно к-руг познанства колнко сн ти знао н умео; али зато ће за твојпм драгпм жпвотом п уздахнути далско више пријатељскпх срдаца, п далеко вигае суза ороспти ону грудву, која ће те за који чае скритп испред очију твоје верне и љубл>ене сапутнпце, твоје мнле дечице, твојпх многобројнпх пријатеља н поштовалаца, на н испред иас, твојпх прнсннх садругова п сатрудника па иросветној п.пвп иародној. Велпка ме туга обузима, кад помнслим, да нам никад вшпе нећеш долазнти у наш конвнкт, за који сн жнвео као п за своју кућу, за који се брннуо као за своје добро п за који си п тн кроз минулих 20 годнна миого камичака доВукао, те се и могла иоднћи онако лена и опако угдедна 'зграда за учитељску п народну децу, која нам данас дпчп име учитељско и народно нред суграђаипма п васколиким образованпм светом. Можемо се ноноситп тим чпном мн Срби учнтељп што смо занрвнли и на том пољу просветпа рада, као

пгго су и паган стари пре 100 година заирвнлп у пагаој отаџбини са иодизањем учптељекпх школа. А за тај понос пмамо много да се захвалимо тебн друже, који сп речима п песмом куино по васколиком Сриству милодаре, да се за кратко в[>еме од 20 годниа поднгне п осигура кућица у Нов. Саду, на том најгапрем огњигату паше, иародне просвете, а која данас збнра и чува на својим тонлим грудима стотппу п двадесет наше мугаке и женске дечице, и штити их од сваке моралне и физичне заразе, док се уче на том огњпшту. I! нпси тп само на том нољу био агплап усталац. Где год је потреба била да се заснива која добра устапова у месту н народу, ти си ту 'међу ирвима био. И тако те видимо да осппваш Добротворну Задругу Срикпња п да у њој свом дугаом радига и помажеш човеКољубиву п просветпу страиу њену; и већ си био на путу, да подпгнеш с њом и забавпште, п да те друге неудаће са стране ннсу у том помеле, данас бн и та установа цветала у овој дичној опгатпнн. Па видисмо те међу занатлијама, где и њнма иомажеш, да се истргиу из загрљаја нсзнања и скученог рада; у певачком сп друштву бПо и часник п певач; доспео си да радшн и да ствараш и дплетантску позоришну дружпну, која је своме грађаиству пружпла многе пријатне часове, а опгатнм народннм установама многу материјалну иотнору. А пајжнвљег заузнмања н пајбрижнија рада знао си да носветнш своме учптељском сталежу и његовим установаМа. Затп те п видесмо па срескпм п еиархпјскпм учнтељскнм зборовима да иредседаваш и воднш главну реч, иа те видесмо преклане на челу п Митрополпјском учитељском збору. А то све казује, колпко су другови твојп уважавалн твој рад колико су миого ценплп твоју способност, отвореност п подузетни дух. Твоју способност, твој усталачки рад па школи и иросвети цениле су и уважавале и наше автоном.не власти; опе су те дуго година гледале и пратиле ти рад у епархијскимшколскпм одсецима п ценпли су толико твоје ирегалагатво, да еу те поставиле за епархијског школског референта темпшварске и вршачке енархпје. Алн ти ппси дуго остао на тој пости, јер сп видео, да има-ту не само да се радн, пего -и да се замера; да се- пооштрава, да се који пут п казнн, а то твоме учитељском срцу иије годило и ти сп се вратпо твојој