Школски гласник

Бр. 4.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 70.

8исћип§;еп иђег (1а§8 Бепкеп. Овај рад — од 224 страннце — износи резудтате испитивања, којн у мпогпм тачкама пде напоредо са ЈУаИ- овим радом о експерименталним прилозпма теорији мишљења (види овај Архив, 1У.) .Метода беше у главноме метода вербалне асоцијативне рејакције, и већим се делом употребљаваше Ватов апарат; серпја је почела са асоцијацијом казиваних визујелнпх речи, и постепено су расли у комнлексностп док напослетку посматрачу нису показиване реченице, захтевајућп од њега да их схвати и да одговори на њих према томе, да ли се слаже или не слаже с том реченицом; неколико експеримената је учињено и саобјектима или сликама као надражајима на место речи. Иисац се упушта у детаљно (и опће важно) разлагање у погледу на препарацију, држање и интроспекције својих посматрача. Он не налази бптно карактеристике свестн кад суди у формулацији казиване реченице нитн у испољавању специфичких аката афирмације или негације, већ просто у пнтенцији посматрача: „извесни одиос између надражајне представе и реакцијоне идеје, да бп се онисало као предикативни нли експресивни однос, мора се хтети, мора се нмати на уму илп се барем мора нрепознати од стране посматрача". Свака репродукција речн са речи с тога постаје суђење, претпоставпвши даје посматрач имао намеру суђења; то је питање о ефектпвностп задаће или проблема. У свакидањем животу, проблем је обнчно тако фамилијаран да нам се губи пз вида; само у експерименталним условима ТЈгГеИзегШтззе примећују се сепаратно. Њихову егзактну анализу писац оставља за даљње испитивање, и ако он даје некоје интроспективне индикације о њиховој природи. Аутор износи и психолошку класификацију судова. Рад завршава са одељком о психолошкој каузалности, психологији волиције (хотења), диспозпцпји свести („Вс\\и*.чГбетветк^еп") и о индивидуалној психологији, што је све интересантно. Е. ЈЈпгг: Вепсћ(; ићег (1еп 2\уе11;еп, уоп 18, Ма 21. Арг11, 1906., Јп Ћ г ига1>иг§ аћ^есћаПепеп Р8усћо1о^1е. 8а овим долази иреглед литературе: С. Нреагтапп. Рог^сћпЦе, аи)Г <1ет већ1е1е с1ег Р8усћорћу81к (1ег гаитНсћеп Уога^еПип^еп, I. Ра81881т1; А. КогоакшЂГ, 2иг Шегаћи (1е8 Ргоћ1етб: РеП) ип(1 8ее1е; М. Кекћпег, Кеие РПегаип' 2111- ВевШшшт^ (1е§ СЈеШМвће^пНз. Свеска се

завршава некојнм Ллп/еЊскргесћип^еп", рефератима н новим часописима. Вапс! IX., Не(1 1. Н. Нге1зсћег: Бав р8усћо1о^18сће УегћаНгивк г \У18сћеп с1ег а11§;ететеп В11(1и11§881иГе е1пев Уо1кез ппс1 с1еп 111 Ппи 81 сћ ^ез1аПеп(1еп \Уе11аи8сћапип^еп. Штудент првпх корака у фплозофпјп мора настојати да схвати доктрине, које су дошле до нас, тако, да сам себе психолошки пројпцира у културне прилике времена и да рекошнтрукује древне мотиве п навнке мишљења. С тога старп Грк приступа проблему знања са становншта хармонпје човека са прпродом: његово држање од једпом постаје козмолошко, социјално, религијско, јуридичко. Тшшчке реакције људског духа у формацији филозофских концепцпја могу се наћп врло рано код древнпх Бгипћана, чијој су се видљивој . стваралачкој моћи стварања открнвали атрибути Бога, и то-тело Бога. Ако се пспхолошкп ставпмо на њихово место, можемо схватити п секуларно поштовање што су одавалп мумификованим телима животиња. Е. Меитапп: 2иг Рга»е (1ег -БепаШШШ (1ег 1ппегеп Ог^апе. Ранари и физиолози слажу се у главноме у томе, да су унутрашњи телесни органп неосетљивп, са изузетком да диафрагма п перитонеум паријетале нормалио посредују осете, II да у информаторним стањима други .органи побуђују бол, и то пли сами или повлачећп један илп друга два сензативна регијона. С друге страпе, психолози и патолози тврде, да је унутрашњост тела пуно осета; патолошка проматрања нарочито дају велику важност овим осећањима у афери осећаја (чустава) и у просуђивању времена. Да би помирили та два гледишта, морамо претпоставитн да су унутрашњи органи (што је телеолошки природно) неосетљиви за спољашње, оперативне нападе, и да су сензитивни само на надражаје, којп се побуђују у самим њима. Неодређеност органских осета не зависи од квалитативних индетермннанта, већ од недостатка (визујелног) локалисања. Хидов закон о рефлексннм боловима такође потврђује становиште, ког се држи проф. Мојман. (Наставиће се.)