Школски гласник

Вр. 7.

Стр. 121.

4. Буквар Чутурилов. 5. Низ нисмеиа којим се служи иисац.

н.

Босан.

Ј. С.

и.

м.

п :;:

п*

10.

11.

12.

Р ;;

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

д*

20.

21.

22.

23.

24.

25.

26.

27.

28.

29.

30.

При самој предспреми неће учитељу стојати на путу графички обзири, него ће моћи тај рад развити сасвим са фонетичке стране. С тога ће ту моћи, да се држи сасвим другог реда, и то оног који је најлакши, који природи говорног развитка сасвим одговара, и који је и са физиолошког гледишта најисправнији. Но тај ред неће шшало утицати на правац по којем је градиво у букварском

* Код пиомена означених звездицом иочиње у дотичном буквару шчитавање тежих слогова. Обпчан тежи елог је онај, где стоје два сугласа један до другог, а уз њих самоглас. У Натошев. буквару нема ни једног таког слога све до „Тежег шчптавања", док се не науче сва мала писмена. Тај поступак налази се и данас у гдекојем новом буквару немачком, алп се и у њих иде за тим да се унесе теже шчитавање у градиво малих писмена само, разуме се, врло штедљиво и обазриво. Вуквар Јовића и Отефановића и ако нема тежег шчитавања пре 19. писмена ипак је истакао као нормалне речи срп (8. п.), пгпа (14. п.), табпа (18. п.). Писац ове расправе држи се поступка да сво градиво које се у почетку обрађује без буквара изводи само на простим слоговима и тек кад се то утврди даје деци буквар (код 15—1(ј. пнсмена) п она спремна читају градиво у буквару а упоредо с тим уче постепено даље поједина ппсмена и уводе се у вежбање да спајају и теже слогове, те тако не дочекују сасвим неспремна читање слогова односно речп у којима су два сугласа један до другог.

делу поређано, јер као што сам напред споменуо сав тај увод букварски изводи се на школској табли и тек код нормалних речи прећиће се на букварско градиво. Према физиологији гласа а и упоредо са потребом методске обраде, а је основни глас 1 са којпм се мора дете почети упознавати, затим долази о, па е; од сугласа узеће се прво с. Од сугласа с тога се узима на првом месту с што је од пискавих гласова најзвучније, затим м, н, 2 па ш. 3 За време док се ови први гласови прикажу деци, упознаће се деца добро у правилном строго-фонетичком изговарању тих гласова и у спајању простих слогова који се из ових гласова могу саставити а имају на своме почетку било суглас, било самоглас. Ја чак држим да даља предспрема није ни потребна, јер ће се и онако код сваког даљег гласа, који се као нов изнађе у новој нормалној речи, морати већ према захтеву методике, увек спровести до ситнице темељан поступак при упознавању и изговарању самог тог новог гласа и при његовом спајању са свима дотле наученим самогласима. Пошто ће се деца у самом спајању дотле учврстити, биће увек главно тежиште да се нов глас изазове у њих' у што прецизнијој својој боји гласа односно у што правилнијем и чистијем шушњу који га прати, ако је суглас. У овоме управо и лежи тежиште и правилност фонетичког метода, а остало све зависи од што веће енергије и трпељивости самог методичара и од што чешћег вежбања ма и не било дуго. Ја сам овај покушај изводио и уверно сам се да је могуће извести. Разуме се, да ће бити случајева, где ће деца већином из довољне непажње пустити уз неки известан суглас и његов приглас, али ако се то одмах у првом случају темељно ревидира и дотично дете посебно пред свима стане упућивати како треба да правилно пусти тај суглас, много ће се постићи у корист даљег што чисТијег и савршеннјег рада. Но у прилог добре обраде иде и та околност, што ће учитељ све напред поменуте сугласе приказати стварно, и кад једном измами из деце доти-

1 По Брике-у: и, а и у три су основна стуба гласовне системе. Ред овај може бити и друкчији. Самоглас а, као најближи обнчноме стању уста, могао би се узети за полазак. (в. Ст. Новаковића „0 физиологији гласа" „Гласник" XXXVII., стр. 24. год. 1873.) Са физиолошког гледишта самоглас а је ванредно подесан за почетак у првој настави читања и писања, јер склоп мишића при изговору а лако се изводи, а кад се мишићи већ поставе у тај положај ннје могуће ниједан други глас извести осим а и то је баш она добит која треба у овом послу, на првом почетку. 2 М и н с тога су подеснп што уз њихов звук не иде никакав приглас. 3 А ш што је од ппскавпх сугласа најзвучнпји глас после с, а п с и ш спадају у трајне сугласе.