Школски гласник

Вр. 7.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 123.

држ. порезу од 100—200 К, прирез од 10% па држ. порезу преко 200 К. Из овога редовно да се троши две трећине укупљенога годпшњег приреза и цела камата од главнице, трећина приреза пак да се додаје главници. (Фонд св. Саве може се само тако оснажнти, да постане иоуздатш извор за издржавање сиромашних школа, ако се установи просветни прирез. Већина народа је сиромашног стања, с тога је овде предвиђен незнатан прирез по души од 6 фил. за најсиромашније чланове народа. Постепено. јачи прирез предвиђен је за имућније чланове нашег народа, јер нрема досадашњнм нашим приликама, већи приходи нису ни приближно сносили онај просветни прирез, који би сразмеран био и праведан.)" Прелазимо преко свију оних грдњи, које је учитељство тада претрпело, као што се види без икаква стварна разлога, и констатујемо факт који сам о себи говори.

Учитељство. Прилике у Чешкој. Непријатељско држање немачке опозиције у Чешкој довело је тамошње учител>е до невоље. Изаеланство чешких и немачких учитеља из Чешке било је код аустријског председника министарства грофа Штирга, који је примио изасланство у присутности министра просвете и министра финансија. Учитељи су приказали министрима несноснп положај учитеља у Чешкој и апеловали на владу, да помогне, да се изведе закон о поправци учитељских плата. Министар је признао оправданост те молбе, алп је уз то нагласио да решење захтева учитељских зависи од уређења финансијских прилика у Чешкој, т. ј. од тога да ли ће моћи радити чешки покрајински сабор. Нема другог фактора који би био позванији да уреди учитељске плате, него штоје сама покрајина, чцји је финанспјски положај постао неповољан због политичких заплета. Предуслов за уређење учитељских плата је успостава политичкога реда и споразума. Влада ће ступити у споразум са странкама и мисли, да би невоља учитељска најбоље утнцала на политичке странке у чешком сабору да се споразуму. Као и свугде, тако и овде, кад је у питању школа и учнтељство лепе речи играју

велИку улогу, а од речи до дела је још врло далеко. Овде министар још индиректно приказу.је учитељима посланике као кривце неуређења учитељских плата, а не владу. Разуме се, кад се тиче уређења министарских плата и осталих виших чиновника да онда нема сметњи ни у финансијским несређеностима, ни у неспоразуму странака. Онда иде све глатко п брзо. А ви учитељн чекајте!

Учитељски зборови. У Сомбору је требао битп одржан 1. (14.) н 2. (15.) маја о. г. учитељски збор, на који су позвани сви учитељски зборови у бачкој и будимској дијецези. Президијално је одгођен састанак тога збора на неколико дана пред заказани рок. „Један учитељ из темишварске епархије", који је увек онда учитељ, кад треба писати допнсе са сплеткашком тенденцијом, а иначе му је учитељски положај мали, тај тако звани учитељ, који нема друга посла него у својим дописима кипти пакошћу или на новосадски срески учитељски збор, или на „Школ. Гласник", или на епарх. школ. референта Љ. Лотића (а понајрадије спомиње овога) и недавно се у 95. броју „Заставе" промолио са својим златним цвикером како ће и сада да рекне коју „паметну". У сазиву зборова бачких и барањских он не види тежњу учитеља за рад, за поправку свог тешког положаја у школском раду, него види параду коју прави Лотић. Доста је жалосно, да човек који треба да се бави школскнм II просветним стварима, нема ништа друго пред очима него пакост. Од велике пакости (и школске „верзираности") он не види да има „горућпх" питања за епархијски учит. збор. Но ми видимо да има и то не мало, него толико, да би се епарх. учитељски збор могао што чешће' држати. Која су то питања, нами правим учитељима позната су врло добро, а он ако их не видп, нека пита којег од учитеља па ће чути. Но занимљиво је да тај господин у састанку ових зборова у Сомбору види иараду и види да за саветотовање нема горућих питања, а у почетку свога чланка злобом диктираног, износп да се прошле годнне требао састати епарх. учит. збор темишварски, за који су и радње биле