Школски гласник

Стр. 112.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

хоће да им се даде неки модерни облик, као што се то лепо види из овога. Почетна је плата професорима учитељских школа према „Школској Уредби" од 1872. 2000 круна и 200 (!!!) круна станарине и пет петогодишњих доплатака сваки по 200 круна. Професор дакле може после 30 година службе ићи у пензију са последњом платом од 3000 круна. Срп. нар. цркв. сабор од 1902. год. бавио се питањем уређења берива професора на учитељским школама, али ни он није донео стално уређење плате, или какову новелу уз § 103. „Школске Уредбе", него је једноставном својом одлуком одредио професорима 400 круна скупаринскога доплатка, који се не урачунава у мировину. Сабор од 1906/7. г. поправио је нешто станарину, јер је на станарину од 200 круна годишњих додао још и станарински доплатак од 400 круна, те је тако повисио станарину на 600 круна. Професор је, и ако му је плата токорсе повишена, и сад дакле после 30 година напорног рада могао ићи у пензију само са 3000 круна. Сабор од године 1911. приступио је уређењу берива свих автономних просветннх радника, те је, као што је познато, донекле само регулисао плате професора учитељских школа. То регулисање огледа се у повишењу почетне плате на 2500 круна, у повишењу петогодишњих доплатака на 300 круна и станарине на 700 круна, те би професор, који би почео служити по тој новој уредби могао ићи у пензију са платом од круна 4100. И ако ова уредба не значи никакво уређење плате, јер су овога пута зло прошли старији професори, који су, према тој уредби своје садашње доплатке имали да задрже по старом одређењу т. ј. од 200 круна, а тек од 1. јан. 1912. доспеле доплатке добијали би по круна 300, ипак је и та уредба слабо помогла злом материјалном стању професора учитељских школа из једноставног разлога, — јер још није санкциониеана, а изгледа да у томе облИку и неће бити санкционисана. Налазећи се у тешком материјалном положају професори учнтел.скпх школа

замолили су, да им се бар у духу донесене дотацијоне уредбе уреде берива. Мора се признати, да је управа фондова изашла на сусрет тој молби, али само њено решење није ни у интересу самих професора, нити је у интересу самога народа. Место да су плате професора учитељских школа удешене према дотацијоној уредби стално, професорима је дат нов ступарински доЏлаШак од 400 круна годишње са 1. јан. 1913., који се опет не може урачунати у мировину. Тако сада професори учитељских школа имају два скупарннска доплатка у износу од 800 круна и један станарински доплатак од 400 круна, свега дакле 1200 круна доплаШака, али је потпуна пензија остала још увек иста т. ј. 3000 круна. Можда је при донашању такога решења превлађивала бојазан, да се неће наћи довољно средстава, да се плате уреде стално према дотацијоној уредби. Али Ша је бојазан била неоправдана! Ми смо се потрудили да израчунамо тај начин уређења плате, и дошли смо до закључка, да би се уређење плаШа према дотацијоној уредби дало извести са истим новчаним средсШвима, из којих је даШ Шај нови скупарински доплаШак од круна 400 — као што то приказује овај табеларни преглед: а) Преглед плате до 1. јануара 1913. 1.) Почетна плата кр. 2000 и

скупарински доплатак кр. 400 до 5. год. службе . . К 2400 2.) После 5. год. службе I. петогодишњи доплатак кр. 200 „ 2600 3.) После 10. год. службе II. петогодишњи доплатак кр. 200 „ 2800 4.) После 15. год. службе III. петогодишњи доплатак кр. 200 „ 3000 5.) После 20. год. службе IV. петогодишњи доплатак кр. 200 „ 3200 6.) После 25 год. службе У. петогодишњи доплатак кр. 200 „ 3400