Школски гласник

Бр. 13.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 221.

њих Ђука из своје душе, а собом отргао до 500 Срба учитеља који су све до 1910. године до митрополијске учитељске скупштиие, великим бројем верно и одано служили не толико идеји те странке, колико људима у странци. Учитељство је на неблагодарну и срамну белешку те године одговорило тиме, — који се и данас хвале, да су Ђуку искључили, — што је једнодушно са сићушним изузетком, јавно осудило ту странку и те људе. Од то доба, служио је и Ђука и сви другови његови, своме народу верно и одано, а никад против народа. Тако је г Бука и очи склопио. Није се он борио ни против једне странке него се борио против лажног исповедања политвчких идеја. Сред многоструког рада, није он заборављао ни лепу књижевност нашу. Свуд је он, као видан и озбиљан радник имао учешћа у раду. Вредност Ђукине личности, запазише сви позвани. Стога је он поверењем браће своје био више пута биран за члана енархијске скупштине ; за председника сре ских учитељских зборова. Он је предводио знаменито учитељско изасланство за време потоњег саборског заседања саборским посланицима самосталне странке и патријарху, те учинио, да је сабор, након толике борбе усвојио праведне захтеве учитељства гледе вршења црквено нојачких дужности и берива. Што је тај саборски рад до данас остао несанкционисап, најмање су, драги покојник, а са њиме и остали сарадници у томе послу криви. г ЈВука је био светски образован човек а специјално високо образован педагог. ЕБегови радови у свима гранама школског рада, потврђују дубоку спрему његову, а на зборовима, оно доследно полемисање, оцењивање, изнашање личних искуства, приказивање напредних начела обуке и васпитања, потврђују, да је народ српски у њему изгубио велика учитеља свог. Да је Бог дао, да се његов истрајан рад, око реорганизације школа и учитељства могао остварити, камо лепе среће! 0 Ђуку се тако рећи отимали сви.

Изабраше га у књижевни одбор Матице Српске, што је ретко одликовање; биран је годинама у одбор учитељског конвикта; изабран је за председника „Натошевића" и т. д. И, то је све, што је г Бука од народа свог добио. То потврђује, да је он радио највише за свој род, а материјална сиротиња његова пак, да је за себе радио најмање, управо ништа. Уређујући из пређашњих година „Шк. Одјек". и сад у потоње време „Школски Гласник" као орган митрополијског учитељства, залагао је сву снагу, сву душу своју за унапређење просветно-школских прилика у народу, а равно томе и за побољашање, стручно унапређење своје браће. Пером у руци, снађе га неумитна смрт. Немилостива смрт однесе га из наше средине и сад нам остају иза њега, само праведна дела његова са топлом жељом, да Господ дарује покој души његовој, а учитељству што пре достојна заменика му. Слава ти вредни и честити учитељу друже! Слава ти узорити Србине-Словенине! „Српство".

!■ ЂОКП МИ^ПЈЛОВИЋ, уиитељ Новосадски, Ноћу измећу 22. и 23. августа но н. к. испустио је своју племениту душу, престало је да куца српско срце Ђоке Михајловића срп. нар. учитеља новосадског. Смрћу покојниковом изгубио је срп. народ опет једнога свога заслужнога сина, српска књижевност свога неуморна раденика а српска школа и учитељство свога прзјатеља и борца који је до смрти неуморно радио на напретку школе и угледу учитељском. Покојник је по својој спреми, по својој вредноћи и по своме светломе карактеру спадао у прве редове нашега учитељства. Својим отвореним и поштеним радом искочио је на површину, те га је српско учитељство сматрало као свога вођу, за њиме је сљедило и у раду га потпомагадо. Звезда водиља у животу и