Школски гласник

Бр. 14.

ШКОЛОКИ ГЛАСНИК

Стр. 252.

али вероиспов. забавшпта имају права водити их и својим језиком упоредо с мађарским. § 36. Закон овај ступа у живот од 1.јула о. г.

ДРЖАВНИ ЗАКОНИ И НАШБ УЧаТЕЉСТВО, Нема скоро године, да државна влада путем сабора не изда по који закон, који додирује наше вероисповедно учитељство и школе. До 1907. год. сви дотадањи закони, постојали су за нас, да право речемо, готово само на папиру. Али, кад XXVII. зак. чл. од 1907. год. зађе дубоко у живот наше школе, те га из основе измену, — тада наста сасвим друго време. „Незнање закона, — не извињава", вели се за сваки, па то важи и за овај и све дотадање и потадање држав. школ. законе. Наше автон. власти п органи, у разнпм наредбама, дописима и упуствима, час по, па се позивају на држав. закон, прописе разних година и чланака, а до данас, ниједним потезом не порадшие, како би учитељство догило у могућност, да те законе проучи и, да их свагда при руци имаде. Ова погрешка осветила се многоме учитељу и учитељици. Живот наш, јесте вечита борба. Услови његови, испреткивани су разним попречним и уздужним жицама ситних закон. прописа тако, да се ијоле неискусан, па још необавештен човек сплете и у час нађе у неприлици. Да би с те стране учитељство било обезбеђено, држимо, да би ваљало тражити пута и начина, како би позване власти порадиле на том, да се у званичном органу, било овом учитељском, било митрополијско-автономном протумаче сви држав.-школ. закони са применом и то они, који додирују наше школство и учитељство. Да би и дотле послужили браћи у невољи, забележићемо овде све државне законе, који се односе и на нас, како би се нашли на невољи. Бво тих закона: Од 1868. XXXVIII. зак. чл. Од 1875. XXXII. зак. чл. односно модификацијаистога законом из 1891. Х1ЛП. зак. чл. Закон од 187о. VI. зак. чл. и XXVIII. исте год. Од 1907. XXVII. зак. чл.; 1908. Х1ЛЧ. зак.

чл.; 1912. XXX. зак. чл.; XVI. зак. чл.; XV. и ХБ. зак. чланак из 1913. године. Сви ови закони, односе се на вероиспов. учитељство и школе, те не бисмо смели бити без њих, а дају се олако добити путем учитељ. књижаре „Натошевић".

Монополасање уџбеника. Најиовија наредба Шк. Савета, Ад Бр./4. през ех 1913. од 25. јула о. г., којом је на просто монополисао школ. књиге; другим речима: прописао изване школ. књиге, а све друге забранио и попретио, да ће у случају прекорачења те наредбе, на трошак кривца набавити оне књиге,- које су овде прописане, јесте повреда самосталног и успешног рада српске школе. По свему овоме, ми се полако враћамо онамо, од куда су модерни народи, давно избегли. Нама се натурују неке од тих књига, које су скроз непотпуне, неподесне, сувише опширне, пастране, једностране, несхватљиве и, најмање за способност дечју приређене. Наредба та, не узима у обзир н. основу. Прописује уџбенике, који ни из близа не одговарају прописима н. основе. Наша наст. основа прописује на пр. и слејд, а још до данас, ми га не знамо ни по чувењу!, а у читанкама га нема. Прописује наша н. основа учењефизике и хемије у VI. разреду, а овамо у уџбенику (читанка Ђ. Терзина), кога данашњи Шк. Савет прописује, — нема ни спомена о тим предметима. Шк. Савет, који овом наредбом монополише књпге, ваљало би, — кад је већ то учинио, — да спреми ваљаније и потпуније уџбенике, ако је рад да се дође до једнообразности и успеха у школама. Крајње је време, да се питање о приређивању модерних уџбеника једном изнесе на тапет, али свакако са гаранцијом највише власти, да аутори, добро састављених уџбеника, не ће залагати свој труд залуд. Учитељство ове епархије, увидело је потребу решавања тога питања, паје норадило, да му се дозволи сазив и држање епархијске учит. скупштине. Ова скупштина буде већ и сазвана, али и забрањена.